Из Српске порука: Суд у Стразбуру подржао унитаризацију, одлука неспроводива (ВИДЕО)
Док апелант Славен Ковачевић, савјетник Жељка Комшића, па и већина политичког Сарајева, аплаудирају правном егзибиционизму европских судија, званична Бањалука и Мостар упозоравају да најновија одлука европског правосуђа као и неколико сличних раније, на овим просторима не може бити проведена.
Оно што су медији у Федерацији објавили прије два дана, Суд за људска права у Стразбуру објелоданио је данас. Да ли то само по себи говори о озбиљности одлуке о, како наводе недемократском изборном процесу, али и судској институцији, која ју је донијела, није тешко закључити. С друге стране апелант, савјетник Жељка Комшића, по потреби Босанац и Херцеговац, Србин и Хрват, сматра да је правда задовољена и да су у Стразбуру потврдили да све чланове Предсједништва и делегате Дома народа треба да бирају бирачи из цијеле БиХ.
- Ја сам Босанац и Херцеговац, а то није исто што и етничка припадност. Они који не знају разлику, то је њихова ствар, Ни у једном земљи на свијету то није исто. Срушен је концепт легитимног политичког представљања конституентних народа, како пише у Уставу. Јер, како је то Суд утврдио ова земља треба да обезбиједи примарно грађанско представљање у институцијама власти - рекао је Ковачевић.
И у том грму лежи зец. Ковачевић, па и Европски суд би да избришу конститутивност народа, и тиме сруше Устав који је зауставио рат на овим просторима. Не питају се ни да ли је оваква одлука реална и проводива. Критике стижу из академске заједнице у Српској.
- Европски суд нема право да каже "слушајте ви ћете у БиХ имати сад једну изборну јединицу за Дом народа". И у томе јесте самовоља, произвољност и тешко кршење Европске конвенције о људским правима - истакао је професор Уставног права Милан Благојевић.
Заговарање принципа један човјек - један глас у плуралном друштву БиХ је тоталитарна идеологија која не препознаје различитости, посебности и заступање тих посебности као политички легалан и легитиман процес. Додатно тај принцип поспјешује и отвара сукобе, супротно је бићу плуралног друштва, није механизам опстанка већ нестанка, доводи до доминације једних у односу на друге, неодржив је, опасан, политички, социолошки и укупно друштвено је немогућ, истакао је професор уставног права Синиша Каран.
За то чини се много не маре судије у Стразбуру, већ пресуђују по аутоматизму позивајући се на тзв. Протокол 12 у Конвенцији о заштити људских права, који није потписао ни велики број чланица ЕУ, али јесте БиХ 2002. године захваљујући аутоголу тадашње власти која је представљала Републику Српску.
Да ли на овај начин странци и политичко Сарајево на мала врата желе прогурати неке нове Комшиће?
- Ако погледате да је подносилац који је био у том процесу Босанац и Херцеговац, а некад је говорио да је Србин , па онда Хрват онда вам је потпуно јасно о каквој ујдурми и завјеру овдје заправо ради - навео је портпарол СНСД-а Радован Ковачевић.
А није ово само удар на Републику Српску. Тога су свјесни и Хрвати у БиХ и зато су све критике усмјерили против овакве одлуке. Поред бројних непроводивих уназад прије деценију и попут Сејдић и Финци, Зорнић , Пилав, Пударић, нови рециклирани документ још је један корак уназад у односима у БиХ. Апсурдно или не, и путу ка Европској унији.
- Они који изазивају грађанску државу овдје и кроз неку пресуду виде за то простор врло јасно поручујемо док год у Уставу имамо хрватског члана Предсједништва, хрватски клуб у Дому народа то ће свједочити о потреби уставне једнакоправности хрватског народа са друга два народа и легитимном представљању тог народа - истакао је лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић.
Отвара се питање да ли је ово удар Европе на договор Тројке и ХДЗ-а о Изборном закону. Исте Европе која даје обећања уз услове на европском путу. Симтоматично, да чим се у БиХ постигне некакав договор, услиједи хладан туш. Неки у судској одлуци пепознају и рукопис.
- Оно што јесте спорно у цијелој тој причи јесте да у пресуди се може препознати рукопис Фариса Вехабовића великобошњачког лобисте који нажалост двије године након што му је истекао мандат и даље Вијећу суда које је донијело ову одлуку. Ради се о класичном сукобу интереса и институције у БиХ што би требало најмање да ураде јесте га разријеше те позиције - рекао је новинар Зоран Крешић.
А међу седам судија сједила је и Аустријанка Габријела Штадлмајер , предсједница судског вијећа. Она је имала издвојено мишљење и није подржала пресуду. Да ли управо из тог разлога што њена земља није потписница Протокола 12 о људским правима?
Правник Огњен Тадић примјећује да у одлуци Суда у Стразбуру, Брчко квалификују као кондоминијум, што и јесте. Интересантно да се управо том називу противи ОХР.
На Европски суд љута је и британска министарка унутрашњих послова, не због БиХ, већ миграната због чега предлаже да њена земља напусти, како каже, овај политизовани суд.