Додик: За Бошњаке је боље да прихвате разговор са нама
У интервјуу за Глас Српске, Додик је говорио о кризи која је настала након што му је изречена пресуда због непоштовања одлука Кристијана Шмита, о начинима изласка из те кризе, осталим политичким, али и најважнијим економским питањима, са посебним нагласком на случај "Вијадукт" и друге случајеве арбитражних спорова против Републике Српске.
- Ми немамо намјеру да ратујемо, али ћемо бранити Републику Српску политичким средствима. Нисмо заинтересовани ни за Сарајево, ни за Тузлу, ни за било шта у ФБиХ. Они показују да су заинтересовани за све у Српској. За мене је ФБиХ одавно иностранство. Суд БиХ је начинио много прекршаја, само његово постојање је проблематично.
Желим да кажем грађанима да не можемо рачунати ни на право ни на правду у том суду. Ми смо знали каква ће бити пресуда, јер је то одлучено на политичком нивоу. Политичка злоупотреба правосудних органа у Сарајеву је искључиво у функцији муслимана. И против тога се борим.
Ако срушите ауторитет као што је Милорад Додик, бар други говоре да сам ауторитет, шта ће онда бити са неким другим? Шта ће се дешавати другим предсједницима Републике? Да ли ће смјети да потпишу неки указ о проглашењу закона? Или ће питати Сарајево за све - поручио је Додик.
Интервју преносимо у цијелости:
Како ће бити завршена ова криза питање је које постављају многи, од политичара до обичних грађана?
Ми се боримо за неко будуће вријеме, а не за властити комодитет. Боримо се за статус Републике Српске. И кажемо може Српска у оквиру БиХ, али уставне БиХ, а не оне коју желе муслимани. Како ће све бити ријешено? Биће ријешено, и то кроз неку форму политике, јер криза је изазвана политичким процесом. И све више људи у свијету схватају о чему се овдје ради. Постоје и гласови који очигледно не разумију ситуацију, попут Каје Калас. Она чита шта треба да каже, али не зна суштину.
Прије седам-осам година Српска није имала видљиве пријатеље у Европи. Данас их имамо. Партије које постају доминантне у Аустрији, Њемачкој, Француској или Италији разумију ситуацију, да не говорим о Фидесу Виктора Орбана. Данас, по нашој процјени, имамо 140-150 посланика Европског парламента који ће без оклијевања стати на страну Републике Српске. То је прије 10 година било мисаона именица. Слободарска партија из Аустрије, њемачки АфД, партија Марин ле Пен, чак и странка Матеа Салвинија у Италији. Они разумију ситуацију.
Када на то додате добре односе са Србијом, Русијом, Азербејџаном, Кином, све боље односе са новом америчком администрацијом јасно је да смо у добром положају. Од нове администрације у Вашингтону очекујемо да у наредним мјесецима редефинише политику у БиХ и сигурно неће бити као до сада, да један амбасадор има неприкосновено право да сруши земљу. И он (Мајкл Марфи, оп.а.) је то урадио, све са надом да ћемо ми покренути неки поступак који би био довољан да изазове интервенцију међународне заједнице. То се све није десило.
Видимо нервозу бошњачких политичара, који чине све да људима у ФБиХ огаде Републику Српске. С друге стране, ми овдје поштујемо бошњачку заједницу и било какав физички или вербални насртај на њих, не дај Боже, изазваће нашу озбиљну реакцију. Али тога овдје нема, за разлику од БиХ гдје пљачкају цркве, гдје људи нестају, гдје застрашују повратнике. Зато ћу поручити људима у Српској да буду спокојни и вјерују у оно што радимо. Ја у то вјерујем. За оно што радимо је потребна жртва, али та жртва ћу бити ја, а не народ.
Да ми је битан лични комодитет, са два телефонска позива бих све могао завршити, рећи да пристајем на пресуду, на ово на оно. Одмах би све било завршено. Али шта сам онда направио за будућност народа? Сахранио сам могућност да постоји Република Српска. Према томе, ја сам одлучан да наставим са својом политиком. Она подразумијева елиминацију политичког утицаја на правосудне институције и њихово довођење у уставне оквире.
Значи, чак нисам ни против тога да постоје неки суд или тужилаштво на нивоу БиХ, али то мора бити јасно прецизирано. То не може бити суд који амнестира Насера Орића или који Атифу Дудаковићу суди пола деценије. Чекају да умре и да кажу "ето, није осуђен". Али, осуђен је Милорад Додик.
Сви ти случајеви нису од јуче...
Нису, али данас је свима који желе да виде јасно о чему се ради. А ради се о томе да овдје ништа не смијеш да урадиш ако то не одобри Сарајево. Када сам 2006. преузео дужност премијера и тражио да за сутра закажу сједницу Владе, секретар ми је рекао да не може, да мора да се чека 10 дана. Када сам питао зашто, речено ми је да сви материјали морају на одобрење у ОХР. Замислите то!
Наравно да сам одмах прекинуо ту праксу која је сулуда. Рекли су ми да кршим Дејтон. Како кршим Дејтон ако нигдје у Дејтону не пише да материјали са Владе морају прво у ОХР. Од тада почињу моји проблеми са њима и трају већ 20 година. И шта мислите како би данас изгледала Српска да сам то прихватио? Да они сваки пут одлучују? Гдје бисмо били данас?
Бринете ли за своју безбједност?
Не бринем. Чува ме Полиција Републике Српске. Они су то радили и кад сам био члан Предсједништва. А ко би други могао да ме чува?
Примјетно је да у Вашем, као и у окружењу осталих званичника Српске, има много више полицајаца, припадника специјалне јединице...
То је логично и представља само мјеру опреза и поруку да ништа не покушавају. Не желим да ишта покушају нити желим да ико страда. Мени ово и одговара, јер не морам да идем у ФБиХ, нити имам потребу да прелазим преко њене територије. Шта ћемо тамо? Ми идемо у Москву, у Израел, у Србију, у Мађарску. Деветог маја ћу поново у Москву, без обзира на то што говори Каја Калас...
Дјелује прилично шокантно да неко из Брисела пријети лидерима земаља ЕУ који намјеравају да дођу у Москву.
Све је окренуто наглавачке. Из Њемачке имате поруке да се изричито мора зауставити процес проширења док се не консолидује стање у ЕУ. Ко ће то консолидовати? Каја Калас? Стање је све горе. И поред тога, ја сам и даље за ЕУ, а против НАТО-а. Али одакле право Каји Калас да било коме пријети?
Они мисле да могу да управљају и земљама које нису чланице ЕУ. А све што се дешава у Европи личи ми на БиХ. Паралелно се одвијају процеси распада ЕУ и БиХ. На истим принципима. Тамо Брисел износи ставове који не одражавају став цијеле ЕУ, овдје Сарајево форсира причу која није став цијеле БиХ.
Да ли је трговински рат изазван америчким царинама посљедњи ударац Европи какву познајемо? Ако САД почну да склапају споразуме са појединачним државама, то би значило почетак краја ЕУ.
Управо то. Ми веома добро разумијемо о чему се ради. Брисел Трампу није партнер, али јесу појединачне земље. И све слути да ће бити направљена селекција у тим тарифним бројевима. Али, у Бриселу се понашају као да се ништа не дешава. А, ето, сада имају прилику да виде како је то борити се против САД.
Да се вратимо још за тренутак на првостепену пресуду. На који начин та прича може бити завршена, нарочито имајући и виду дио пресуде који се тиче забране кандидовања. Знам да ћете сада рећи да ће Српска спровести изборе 2026. по свом закону, али све то је изузетно тешко замисливо у пракси и доноси велику неизвјесност.
Тачно је да су ствари неизвјесне. Јер, они мени могу да забране кандидатуру путем ЦИК-а. Хипотетички говорим сада, ето и да ми забране кандидатуру, биће кандидат неко други у име владајуће коалиције и побиједиће. И онда ћу ја бити премијер. Не могу ми забранити да будем премијер, а за њих је то опасније него да сам предсједник. Понављам, говорим хипотетички.
Тачно је и да су нам узурпирали право на изборе за парламент Српске и предсједника као и локалне изборе на територији Српске. Шта ЦИК има с тим? Предвиђено је да у ЦИК-у не може бити претходно политички активна особа па су именовали званичника ПДП-а. Све је могло док је ту био тај Марфи. Али, видјећемо како ће то даље изгледати.
Нисам баш сигуран да ће муслимани и даље добијати све што траже. Можда им је најбоље да се окрену договору с нама. Имају још времена, али у једном тренутку ће можда бити касно па ми нећемо хтјети да разговарамо.
Да ли је позив српским кадровима у СИПА и другим институцијама да их напусте наишао на одјек који сте очекивали? Не изгледа да су ти људи превише заинтересовани да га прихвате.
Истина је да сам очекивао да ће бити другачије. То је поражавајуће. Постоје Срби који су спремни да раде за Сарајево и БиХ, а против Републике Српске. Они који остају у СИПА спремни су да раде против Српске. Чекамо формирање специјалног тужилаштва и суда па ћемо дјеловати. У те органе и јесу изабрани људи који нису спремни на ту врсту приче. Потрчали су за већим платама које је обезбиједила међународна заједница, али они данас имају 20 одсто мање плате него наша полиција.
Зашто сте прије неколико дана на проширеној сједници Владе изразили незадовољство начином комуницирања органа Републике Српске?
Зато што мислим да постоје елементи којима можемо да се похвалимо. Имали смо веома тешку прошлу годину, читав механизам санкција, лоше односе с банкама, блокаде. Причали су да ћемо банкротирати, али... Република Српска је завршила ту годину са врхунским показатељима, са 0,4 одсто дефицита и 32 одсто јавног дуга. То нема ни већина земаља ЕУ. Али то се не примјети.
Овдје је само важно шта је неко рекао некоме другом. Бројеви које помињем су омогућили да имамо Б плус кредитни рејтинг. То значи да смо стабилни и да извршавамо своје обавезе. Не само иностране, већ и унутрашње. Али ови наши који се тиме баве то не потенцирају. Изађу на једну прес-конференцију и на томе све заврше.
Није обавеза медија да сто пута преносе једну изјаву, али кад неко десет дана узастопно нешто говори, онда ће на то неко и обратити пажњу. Зато сам реаговао. Свако министарство има портпарола. Шта раде ти људи?
Сами кажете да има разлога да се власт хвали, али има и проблема, нарочито у јавним предузећима, а посебна ставка у тој причи су арбитраже које пријете да однесу стотине милиона марака. Случај "Вијадукт" је најактуелнији, а чини се да су се сада у Сарајеву напрасно сјетили да постоји Република Српска, а у Бањалуци да постоји БиХ. Како то ријешити и да ли је морало доћи до тога?
Није морало доћи. Није се морала дати та концесија, а то је, подсјећам, урадила власт СДС-а и ПДП-а. Било је много бољих прилика за систем хидроелектрана на Врбасу. Друга ствар, град је био против те концесије, није дао сагласност и даље се није могло поступати. Ми смо нудили поравнање, али је то одбијано, јер су хтјели да дођемо у овакву ситуацију. Није требало доћи до арбитраже у Вашингтону, а када је већ дошло, донесена је неправедна одлука.
Тај "Вијадукт" није имао никакве трошкове овдје. Друго би било да су нешто изградили па им неко одузео концесију. Ту су се уплеле неке адвокатске канцеларије и наставиле да гурају ту причу. И они су испословали да ту тужена страна буде БиХ. Ми нисмо могли ништа, нисмо били фактор. А БиХ није хтјела да се брани, јер је постојала намјера да буде изречена што тежа казна. Али, сада је формално БиХ у проблему.
Ми сад чак можемо да се правимо будале и кажемо "шта нас брига, што сте прихватили ту арбитражу". Али не кажемо, већ нудимо начин да изађемо из тога. Имате 300 милиона КМ на заједничким рачунима који припадају Српској, издвојите тај новац и платите. Јесте то велики губитак, али губитак је и да тај новац стоји неискоришћен.
Већ пет година тамо стоји, само због инфлације је изгубљено 50 милиона КМ. И сада у Сарајеву кажу да не желе да плате. Па што сте учествовали у предмету? Што није тужена Република Српска? Како су Словенци ушли у арбитражу за ТЕ "Угљевик" против Српске, на истом том суду?
Огроман је губитак и због случаја "Угљевик".
Јесте, али то сеже из бивше Југославије. Има ту неправди колико хоћете, а ми морамо да их плаћамо иако са тим нисмо имали ништа.
Постоји најава тужбе и за РиТЕ "Гацко".
Ту се Хрвати нешто занимају, пријете. Али и ми имамо могућност да идемо у контру, у вези са хидроелектраном "Плат". И то је саграђено у комунизму, док смо сви били једна држава. Током рата је пуштана вода из акумулације код Требиња, а нисмо добијали никакву струју. Тек крајем рата је нешто договорено. И ми смо ту оштећена страна. И сада им нудимо да то пребијемо на рачун ове приче са РиТЕ "Гацко", али у Загребу немају снаге да то ураде.
Јавна предузећа су у тешкоћама, "Жељезнице" су годинама највећи губиташ, у "Шумама" ситуација није бајна па чак ни у "Електропривреди".
"Шуме" иду путем стабилизације. Послије неколико интервенција које смо чинили, чак и ја, до мене долазе информације да се поправљају финансијски резултати. Вјерујем да ће за неколико мјесеци "Шуме" бити, сликовито речено, на зеленој грани. Што се тиче "Електропривреде", имамо проблем са двије застарјеле термоелектране које је давно требало затворити, али смо их стално ремонтовали. Али кад имате ремонт, оне стају и онда је потребно да имате довољно воде да покријете тај недостатак струје у производњи.
А онда се деси, тужна је то ситуација била, прије неколико мјесеци, када сам на акумулацији у Требињу видио да је ниво воде 23 метра испод предвиђеног. Чак 23 метра. Ове падавине су омогућиле да подигнемо не за 23, али бар за 18 метара и ситуација се стабилизовала, тако да смо почели поново да извозимо. Стално је трајала борба да не буде рестрикција.
Ми смо морали да позајмљујемо струју и на сву срећу нашли смо партнере који су прихватали да им то вратимо у неко догледно вријеме. И то је та прича, један дио смо морали да купимо и да платимо, један смо дио позајмили, ево сада ћемо то вратити.
Недавно сте за један инострани медиј изјавили да је Српска спремна да уступи Американцима за 100 милијарди долара налазишта литијума на истоку. Да ли је то добро пренесено, на шта сте тачно мислили?
Тачно је да је то комерцијална вриједност тих руда, не само литијума, већи и других. Прву идеју у вези са тим имао је начелник Лопара и то треба да се зна, али је и њему било јасно да то не може да се ради без републичких органа који су успоставили контакт са фирмом која је даље радила истраживање. До тада смо имали само нагађања. И они су утврдили постојање тих руда.
Та фирма која је вршила истраживање се појавила са захтјевом за концесију, али је није добила. У међувремену исти тај начелник Лопара одједном није више био за ту причу. Ми сада гледамо начине на које је могуће ући у тај посао. Прије свега, најважнија је екологија, и морају постојати све гаранције да неће бити штете по становништво и животну средину. Еколошку дозволу још нико није издао.
Друго, кад смо већ дошли довде и кад видимо колико је то важно Америци, та прича о минералима, онда смо стали и рекли "па добро, идемо према њима". Зашто Република Српска то не би могла да уради? А онда се отвара прича о државној имовини, све с намјером да та локација буде уступљена некој њемачкој фирми. И онда на сцену ступа Кристијан Шмит и покреће се цијела та прича.
Имате и Уставни суд који доноси одлуке какве доноси. Иако их ми не признајемо, неки странац о томе води рачуна. Идемо да радимо, приближавамо се Трамповој администрацији, обећали смо неке разговоре о тој теми и пријатељима из Мађарске, њих нећемо заобићи. Напротив, помоћи ће нам у томе.
Јасеновац
Разговарамо неколико дана уочи обиљежавања 80. годишњице посљедњег пробоја јасеновачких логораша. Да ли довољно снажно чувамо културу сјећања на кључне историјске догађаје?
Да није настала Република Српска, то би, готово сигурно, било заборављено, као у бившој Југославији. То је сада ствар цијеле Републике Српске. О Јасеновцу се прича свуда и увијек. Радимо заједно са Србијом на градњи меморијалног центра, а пошто је то у пограничном подручју, одређен став мора да да и Хрватска. Још их чекамо. Ми желимо да то направимо, не само у Јасеновцу, него и на другим мјестима. Историјски је важно мапирати сва мјеста великог српског страдања.
Јасно је зашто подржавам Вучића
Били сте у Београду на митингу подршке властима у Београду. Јасно сте уз Александра Вучића, а интересантно је да СНС подржавају готово све партије у Српској. Како то тумачите и како видите ситуацију у Србији?
Истина, али не видим никог од опозиције на догађајима попут овог посљедњег. Нисам сигуран да ли је та њихова подршка искрена. Ја сам тамо отишао иако нисам био директно позван. Отишао сам да подржим Србију, јер вјерујем да Србија може бити снажна и моћна само ако њом управља Вучић.
Откако је Вучић на власти, наша сарадња је одлична. Зашто бисмо ми жељели да то буде промијењено или да на власт дође неко ко негира Републику Српску. Када би Српска имала Србију против себе, била би у изузетно тешкој ситуацији. Зато је ваљда јасно зашто подржавам Вучића.