Милановић: Кључно легитимно представљање конститутивних народа у БиХ
Он је рекао да је прије почетка овог састанка желио да се у заједничкој декларацији помене конститутивност народа у БиХ, али да су то неки од учесника скупа из БиХ одбили.
- Моја дужност је била да то урадим, али је одбијено, и тада смо одлучили да на декларацију нећемо ићи али смо на крају ипак нашли нешто заједничко - навео је Милановић.
Он је рекао да помињање конститутивности народа смета некима у БиХ, те да се са сличним проблемом суочио на самиту НАТО-а у Бриселу.
- Тада сам се морао борити и пријетити блокадом заједничког документа прије него што је у завршни текст комуникеа самита НАТО-а ушао обичан помен дејтонског пакета око којег се све врти. Један број држава је био против тога, и то вам говори у каквим околностима живимо, да се морамо борити за основна права - истакао је Милановић.
Коментаришући то што БиХ још није добила кандидатски статус ЕУ, Милановић је оцијенио да је давање тог статуса Украјини, а не БиХ неморално и ужасно.
- Да сам тада био у позицији представника Хрватске у Европском савјету, условио бих давање кандидатског статуса Украјини истовремним давањем кандидатског статуса БиХ. Украјини то неће превише помоћи, као и БиХ, то је више симболички, али показује одређени став - истакао је Милановић.
Предсједник Словеније Борут Пахор истакао је да је проширење ЕУ битно за стабилност западног Балкана.
- Позивамо на напредак процеса проширења. Позивамо да се осигура БиХ статус кандидата до краја 2022. године. Посвећеност дијалогу је једини начин да се превазиђу било какве разлике или неразумијевања у нашем односу - рекао је Пахор.
Пахор је додао да је за политику градње која укључује мале кораке, те да од ЕУ треба тражити да поново размотри своју одлуку.
Заједничка декларација Хрватске, Словеније и земаља западног Балкана данас је изостала са процеса Брдо-Бриони јер БиХ не жели да прихвати хрватски став о важности легитимног представљања конститутивних народа на свим нивоима власти у БиХ.