"Дијете из колоне": Туга и бол присутни и послије 27 година
- Ја се зовем Сања Вулић, рођена сам у Хрватској, место Двор на Уни. Ја сам дијете из колоне - поручила је Вулићева, обраћајући се на комеморативном скупу у Новом Саду гдје је вечерас обиљежена годишњица од масовног прогона Срба из Хрватске 1995. године.
Вулићева је рекла да су све ијлепе успомене из њеног безбрижног дјетињства потиснута 1990-их година када је почело малтретирање Срба, тада већинског становништва у Двору на Уни.
Присјетила се језивих звукова метака, оштрих звукова разбијених стакала и хуке рушења кућа, када је њену породицу отац склонио у шуму, како не би доживјели судбину предака из Другог свјетског рата.
- Убрзо послије тога извукао нас је из шуме и послао пут Качарева у Србију. Борба разума и осјећања мојих родитеља трајала је три мјесеца, донијели су одлуку да се вратимо, да се боримо за опстанак наше лозе на нашем огњишту - рекла је Вулићева.
Њена породица сматрала је да ништа никоме није нажао учинила и да ће све бити у реду, али у завичају њену породицу је опет сачекао напад, бомбардовање, запаљена рафинерија у Сиску, небо које гори и неизвијесност.
Према њеним ријечима, тада је дошао тај кобни дан 4. августа 1995. године, када је отац јавио мајци да има само сат времена да спакује основне ствари.
Тог јутра, рекла је, њена породица се са комшиницом која не зна да вози "фићом" у којој је било седморо људи пребацила у Бањалуку, не знајући ништа о својим ближњима.
- Најтежи тренутак који сам до тада доживјела је када идемо три дана ка раскрсници у Бањалуци, којом пролази непргледна колона трактора, аута, мото-култиватора, а у тој колони ми покушавамо да нађемо и наше очеве - навела је Вулић.
Затим је испричала како се срела са оцем, смјештена у препуни аутобус са осталом дјецом за Србију, док је отац наставио у колони иза њих.
Нагласила је да никада неће заборавити то путовање од 15 сати, када су дјеца постајала одрасли, управљала возилима и кретали се у непознато у потрази за спасом.
- Србија нас је прихватила, школовала и запослила, помогла нам је да раширимо своја крила и свијемо нова гнијезда. Нисам рођена у Србији, али Србију сматрам својом државом и Нови Сад својим градом - поручила је након свих страдања дјевојка избјегла у Олуји.
Рекла је да је поносна на људе који воде Србију јер захваљујући њима види свијетлу будућност за своју дјецу.
Вулић је поручила да "Олуја" никада не смије да се заборави и захвалила свима који су допринијели да се дан прогона и након скоро три деценије обиљежава у Србији.
Комеморативни скуп поводом годишњице "Олује" одржан је вечерас на Тргу слободе у Новом Саду, граду у који је највише људи избјегло за вријеме те акције из Крајне, Лике и Кордуна.
Сукупу су присуствовали високи државни и вјерски званичници Србије и Републике Српске, као и више хиљада грађана, међу којима су били и избјегли у ратовима 1990-их година.