Касуповићу четири године затвора због ратовања у Сирији
У образложењу првостепене пресуде наведено је да је Касуповић 12. јула 2013. године отпутовао у Турску, након чега је илегално прешао границу и дошао на територију Сирије, гдје се придружио организацији Исламска држава.
У Сирији је провео шест година, до 19. децембра 2019, када је депортован у БиХ.
Касуповићу је Тужилаштво БиХ на терет ставило да је пружао помоћ и био на страни снага Исламске државе у Мимбиџу, Кобанију, Раки и Ал Бабу, у јединици Бејт командос, која је касније преименована у Ал Акса, преноси Бирн.
На рочишту за изношење жалби на првостепену пресуду, тужилац Ћазим Хасанспахић тражио је изрицање строже казне, наводећи да три године нису довољне за кривично дјело за које је Касуповић осуђен и за период који је боравио на страном ратишту, приликом којег није показао интересовање да се врати.
- Оптужени је био истрајан боравећи на страни Исламске државе - рекао је тада Хасанспахић, објашњавајући да је оптужени провео шест година, пет мјесеци и седам дана ван БиХ и да се није покушао вратити.
Бранилац Хусеин Мушић је тада затражио да његов брањеник буде ослобођен или да се поступак понови.
На другостепену пресуду не постоји могућност жалбе.
Касуповић је један од седморице који су депортовани из Сирије крајем 2019. године, а суђење му је почело 20. маја 2020. године.
Осим Касуповића, Суд БиХ правоснажно је осудио Мухарема Дунића и Армена Џелку на по три и по године по споразуму о признању кривице, а Емира Алишића на двије и по године.
Споразумом о признању кривице Хамза Лабиди осуђен је на годину, а Емир Алишић на двије и по године затвора.
Јасмин Кесеровић и Миларем Бербић су првостепеним пресудама Суда БиХ осуђени на шест, односно три године затвора.
Због врбовања, покушаја одласка и боравка на сиријском ратишту Суд БиХ је до сада у 22 предмета осудио 31 особу на укупно 64 године и осам мјесеци затвора.