Поново изгласати све законе и ставити тачку на покушај блокаде
У заједничком саопштењу клубова који чине већину у Парламенту наводи се да је одлука Ђукановића завршни чин опструкције опозиционих партија, покушаја блокаде институције и система у цјелини, као и да је преседан у историји црногорског вишестраначја.
- Сагласно Уставу и другим прописима поново ћемо изгласати све законе и ставити тачку на овако јефтин и приземан покушај блокаде државе, институција, радника, привредника и многих других - наводи се у саопштењу посланичких клубова Демократског фронта, "Демократе - Демос - Мир је наша нација", Социјалистичке народне партије, "Демократски фронт - ПЗП", "Црно на бијело" и Праве Црне Горе.
Из клубова који чине већину у парламенту наводе да је овим чином Ђукановић, очито под притиском деструктивних и радикалних структура у својим редовима које се припремају за предстојећи Конгрес, показао да су приче о демократској транзицији власти и кооперативности њега и опозиције само били јефтини маркетиншки трикови.
Оцјењено је да је оваквим потезом предсједник Црне Горе изазвао "бомбу у систему" имајући у виду да ступање на снагу неколико закона који уређују питања рада и општег колективног уговора, кредитних институција и банкарског система, фискализације и других, јесу питања која су строго везана за рокове и чије пролонгиране може да изазове огромне посљедице по раднике, банкарски систем и привреднике.
Они су поручили Ђукановићу да се, према Пословнику Скупштине Црне Горе, кворум на захтјев 10 посланика утврђује прозивком, што је и учињено, као и да је предвиђена могућност учешћа у раду сједнице на даљину посланика који су у самоизолацији.
Из посланичке већине истичу да је Ђукановић са позиције предсједника Црне Горе покушао да аболира покушај крађе једног посланичког мандата УРА.
Већина у Скупштини пита Ђукановића да ли је враћао на поновно одлучивање на десетине закона који су усвојене на сједницама Скупштине Црне Горе у априлу, мају, јуну и јулу прошле године на којима је и приликом почетка и рада на сједницама било присутно око 20 посланика, а око 50 је учествовало путем информационо комуникационе технологије, иако тадашњим Пословником није била предвиђена могућност учешћа на даљину.