Пленковић: ЕУ мора имати своје мјесто за столом у преговорима о миру у Украјини
Пленковић каже да ЕУ мора имати своје мјесто за столом јер је ЕУ Украјини дала сву могућу подршку.
- Али, оно што недостаје је то да институционални врх тренутно не разговара с САД. Каја Калас се није састала с Рубиом кад је била у САД-у што није добро. Догађају се ствари на које нисмо навикли - рекао је Пленковић гостујући у емисији "А сада Влада" на ХРТ-у.
Европска унија је најавила поновно наоружавање, а Пленковић каже да ће Хрватска моћи да прати нове финансијске захтјеве.
- То је тих пет тачака о наоружавању у склопу програма који се зову "Re-arming" - поновно наоружавање. Не заборавимо да је ЕУ пројект мира и овакву кризу нисмо имали од Хладног рата - рекао је Пленковић, који тврди да у Хрватској ништа неће страдати због већих улагања у одбрану.
- Ми ловимо корак с развијенијима а то се ради тако да растеш. Ако ћемо крајем ове године доћи до БДП-а 94 милијарде евра, а тај раст нам је омогућио веће улагање у одбрану. Моја је процјена да ће тај нови завјет на нивоу НАТО од два ићи до три одсто и ми ћемо то моћи да пратимо. А за они који кажу зашто се улаже у оружје а не у нешто друго, ја има кажем да никад није било већег улагања и у школе и у болнице - рекао је Пленковић.
Говорећи о доласку америчког предсједника Доналда Трампа на власт, Пленковић је констатовао да је дошло до заокрета политике САД у односу на руску агресију на Украјину.
- Предсједник Трамп гледа на две руске агресије на Украјину - ону 2014. и ову од 2022. - као две агресије које су се, из његовог угла гледања, догодиле у вријеме предсједника из Демократске странке и он нема тај осјећај идентификације с тим ратом као што су имали демократски председници већ њих криви за слабост јер се Путин усудио тако да прекрши међународна права у вријеме њихове власти. Из угла гледања Трампа, у његово вријеме Путин није спроводио агресију - рекао је Пленковић.
Осврнувши се на недавну посјету украјинског предсједника Володимира Зеленског Вашингтону, Пленковић каже да је то био "састанак пред камерама који се на тај начин није смио догодити".
- Ради се о нападнутој земљи. Цијели свијет помаже Украјини, а он је тамо добио третман као да не жели мир - каже Пленковић.
Додао је да је јасно да Украјина жели безбједносне гаранције тако да Русија не покрене нову агресију након неколико година.
- Украјина се осјећа изневјерено јер је одустала од свог безбједносног програма, а заузврат није добила заштиту - каже Пленковић.