Билећко језеро - бисер Херцеговине (ВИДЕО)
Бистра вода, изузетно богата рибом, прави је рај за риболовце. У врелим љетним данима, Билећани и путници намјерници на обалама овог језера налазе освјежење од љетних врућина.
Величину и ширину Билећког језера у потпуности не можете сагледати ни са оближњих брда, па Билећани с поносом кажу да је то херцеговачко море.
Овај бисер у кршу је акумулација направљена за потребе система хидроелектрана на Трењишњици, почетком шездесетих година прошлог вијека. Са површином од око 33 квадратна километра највеће је вјештачко језеро на Балкану.
Никола Бајевић, директор Туристичке организације Билећа, каже да највише посјетилаца и риболоваца, али и излетника са чамцима има у јутарњим и поподневним часовима.
- До ове године, док није избила епидемија, било је и много страних туриста који су овдје камповали и ишли у лов и риболов - прича Бајевић.
Многи ово "херцегвовачко море" сматрају за прави рај за риболовце, па тако на воде Билећког језера долазе рибари из Херцеговине, а у току љетних мјесеци и страни риболовци. Права је оаза за спортске риболовце, за оне за које је изазов лов на пастрмку, шарана или капиталне примјерке сома и до 120 килограма. А неће остати ускраћени ни они који једноставно воле уживати у погледу на кристално бистру воду.
Ако се уморите од риболова, спас од љетних врућина можете потражити на неком од купалишта.
Билећани ово језеро не желе да пореде са морем, јер им је, како истичу, овдје љепше. Топла и чиста језерска вода, мир и тишина. У то су се увјерили и учесници пливачког маратона, који је, управо са циљем да се промовише спорт, али и туристички потенцијале Билећког језера, организован у посљедње двије године.
Као цијела Херцеговина, и околина језера је права ризница културно-историјског насљеђа. Стећци из долине Требишњице прије градње бране и потапања ове долине, измјештени су надомак Билеће и тако је створена највећа вјештачка некропола стећака у БиХ.
У посјету Билећком језеру може се уврстити и обилазак манастира Добрићево, посвећен Ваведењу пресвете Богородице, који је камен по камен, такође прије потапања Завођа, измјештен са првобитне локације.