Рајчевић: Дигитализацијом приближити Ћопићево дјело младима (ФОТО)
Рајчевић је рекао да у 21. вијеку млади читају дјела користећи савремене алате.
- Наш задатак је да дјело Бранка Ћопића приближимо генерацијама које долазе и то ће бити још један враћен дуг нашем књижевнику - рекао је Рајчевић.
Начелник општине Крупа на Уни Младем Кљајић истакао је да је Министарство просвјете и културе у двије фазе изградње куће Бранка Ћопића уложило 260.000 КМ
Данас исказујемо захвалност горостасу Крајине и Грмеча Бранку Ћопићу, великану српске књижевности. Обновили смо његову родну кућу а сљедећи корак је дигитализација баштине како би свијету и генерацијама које долазе приближили његов књижевни опус. pic.twitter.com/muPtdDCZWp
— Срђан Рајчевић / Srdjan Rajcevic (@rsrdjan) July 31, 2020
- Надамо се да ће све планиране активности бити настављене и да ће све то значити враћање живота у Хашане - рекао је Кљајић.
У Хашанима је данас емитован и видео-спот посвећен Бранку Ћопићу рађен у оквиру кампање Министарсва просвјете и културе "Читајмо заједно".
Бранко Ћопић спада међу начитаније и најбоље српске писце 20. вијека.
Рођен је у Хашанима 1915. године, а убио се 26. марта 1984. године скочивши са моста у Београду.
Аутор је романа, приповједака и поезије за дјецу и старије, члан Српске академије наука и уметности. Бранко је био надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, а писао је свјежим, сочним и сликовитим језиком.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату учествовао је од 1941.
Почео је да пише као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата објавио је збирке приповједака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци".
Написао је већи број књига за дјецу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство", збирке пјесама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". За посљедњу збирку приповједака "Башта сљезове боје" добио је Његошеву награду.
Бранко Ћопић био је писац изузетне мисаоности и стила, обузет мелахнолијом и суморним слутњама.
Међу другим Ћопићевим дјелима извајају се романи: "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива", збирке приповједака "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Доживљаји Николетине Бурсаћа".
Због својих мисаоних, али отворено изражених страхова да би се братоубилачка несрећа могла поновити, Бранко је постао политички обиљежен и стављен на црну листу тадашње политичке власти у Југославији.