Додик: Чланство у ЕУ остаје стратешко политичко опредјељење
- Спољнополитичка оријентација БиХ, и нас у оквиру БиХ, према ЕУ се није промијенила, без обзира на неке могуће приговоре и неке немогућности које су садржане у самим мјерама, у тих 14 мјера, у доста ригорозном погледу могућности да буду извршени, имајући у виду овакву БиХ - појаснио је Додик.
Он је оцијенио да би свакако требало кренути с оним што није спорно, и покушати нешто да се ријеши.
- Дакле, оно што јесте нека врста проблема, јесте сада и очекивање саме ЕУ, на шта ми свакако не можемо ни да утичемо. Доста има различитих мишљења у оквиру и самих европских структура и земаља ЕУ, произведених након пандемије /вируса корона/ - навео је Додик за Слободну Европу.
На питање да ли је оптимиста када је у питању крај 2020. године и најава о евентуалном кандидатском статусу БиХ, односно како би требало да изгледа европски пут и његов наставак након што стане пандемија, српски члан Предсједништва БиХ је рекао да се сада види колико је било важно на почетку године, када је БиХ имала отворену могућност, испуњавање неколико задатих циљева, односно рјешавање проблема, као што је избор власти до марта, роминг и рјешавање проблема сертификовања универзитета.
- Имали смо понуде старе Европске комисије да се већ у мају препоручи и сам кандидатски статус. Вјероватно немогућност да ријешимо та питања је и довела до оваквога мишљења саме Европске уније. Сада, кад узмете чињеницу да је дошла и ова пандемија, и да је то све усложило ситуацију до значајног обима, заиста је веома тешко бити реалан у томе - појаснио је Додик.
Он је нагласио да је очигледно да ће се Европа морати окренути себи са становишта уређења њихових међусобних односа, али свакако не би требало да се умањи значај и пажња за европско придруживање баш земаља Западног Балкана.
Говорећи о Самиту ЕУ за Западни Балкан, који је планиран почетком маја у Загребу, Додик је рекао да ће његово одржавање свакако зависити прије свега од европских власти и, наравно, Хрватске, као предсједавајуће.
У овом тренутку, имајући у виду ову пандемију, облик и начин састанка, да ли ће то бити видео, неки смањени састанак или директни, Додик је рекао да ће се тек одлучивати.
- БиХ би о познатом статусу 14 услова Европске уније требало да предочи актуелни план. Ми то нисмо успјели да урадимо. Зато се и потенцира да Предсједништво у наредној седмици разматра и покуша да види на који начин би се евентуално неке ствари могле убрзати - појаснио је Додик.
На питање хоће ли криза каква је постојала прије пандемија наставити након што она заврши, Додик је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске донијела одлуку да представници Републике Српске у заједничким институцијама БиХ не одлучују док не дође до промјене или ревизије Одлуке Уставног суда БиХ о пољопривредном земљишту у Републици Српској.
- Ми смо се те политике држали и по тим питањима и даље остаје та иста политичка одлука. Али, када се појавила пандемија, ми смо пристали и рекли да немамо права ни према себи ни другима да игноришемо потребу да се донесу неке мјере, па је Предсједништво БиХ у марту донијело неких 18 закључака који су прослијеђени разним нивоима власти у БиХ и сада смо у прилици да сагледамо шта је од свега тога било - рекао је Додик.
Он је навео да је Предсједништво БиХ донијели неке заједничке мјере у вези са карантинима и неким другим стварима.
- Наравно, нисмо били освијештени о томе како ангажовати средства Централне банке, али вјерујем да ће дијалог о томе што се тиче санирања штете од пандемије бити настављен. Углавном, одлука Народне скупштине није промијењена и ја сам у консултацијама с члановима Предсједништва БиХ рекао - ја могу и хоћу да радим на питањима пандемије. Сва друга питања морају да чекају док се не сједне и конкретно договара и разговара и у вези са именовањима и на који начин можемо да се договоримо - нагласио је Додик.
Он је рекао да није сигуран да су смекшани ставови, истакваши да је потреба да се санира штета од пандемије, али ако нема спремности да се прихвате оправдани захтјеви Хрвата да буду аутентично представљени, неке врсте приближавања ту неће моћи бити између Хрвата и Бошњака.
- Када видите ситуацију да нема могућности, или да ће се наставити са оваквим радом Уставног суда и са оваквом структуром Уставног суда који је требало да буде промијењен пет година након Дејтонског споразума, па ево 25 није, онда ми не можемо да имамо повјерење у добре намјере једне, друге или треће стране како год се звале - појаснио је српски члан Предсједништва БиХ.
У сваком случају, истакао је Додик, било би добро да се све то разјасни, да се уђе у процес израде акционог плана у вези са европским интеграцијама.
- И тамо се чак наводи да оваква конфигурација Уставног суда са три стране судије не може да прође европску праксу и структуру. Али, да ли је неко спреман сада или ће бити не знам, то је неко друго питање. Те неке базичне ствари мислим да нису ни дотакнуте, а оне остају и оне ће се веома брзо вратити на политичку сцену, чим прође пандемија - констатовао је Додик.