Правни ауторитети одговорили на питање - Дају ли тзв. бонска овлашћења право Кристијану Шмиту да задире у законе у БиХ?
Фокус анализе био је искључиво на тачки 2. тзв. бонске декларације из 1997. године, а стручњацима је постављен задатак да процијене:
Семантички омјер кључних формулација у тој тачки (а, б, ц),
И контекстуалну логику - је ли уопште политички и правно било могуће да већ 1997. године међународна заједница додијели високом представнику овлашћења, која би надилазиле суверену законодавну моћ ПД ПС БиХ.
У објашњењу упућеном експертима наглашено је да се Декларација односи на раздобље само двије године након потписивања Дејтонског мировног споразума, те да би било крајње неувјерљиво и супротно међународним нормама да земље чланице Савјета за спровођење мира (ПИК) тада пристану на то да један неизабрани међународни представник суспендује право народа БиХ - право да сами доносе законе кроз свој парламент.
Појаснили су и да би таква интерпретација бонских овлашћења аутоматски значила да је ПИК, укључујући чланице УН-а, де факто суспендовао суверенитет БиХ, што је основни правни услов за чланство сваке земље у Уједињеним народима.
Фокус је био искључиво на језику документа, структури реченица, контексту године 1997. године и темељним принципима међународног права.
Мејл идентичног садржаја послат је на најеминентније адресе за семантику права, међународно право и уставно право, у свакој од ових земаља.
Предмет: Правно тумачење: Дају ли тзв. бонска овлашћења "високом представнику" право на доношење закона у БиХ?
Поштовани, надамо се да сте добро и срдачно вас поздрављамо из БиХ.
Овим путем вам се обраћамо као дио независне грађанске иницијативе која спроводи анализу правних и семантичких граница тзв. бонских овлашћења додијељених "високом представнику" у БиХ, у оквиру састанка Савјета за провођење мира (ПИК) одржаног 1997. године у Бону.
Наш циљ је прикупити стручно и академски утемељено мишљење правних и семантичких стручњака из цијеле Европе на кључно питање:
Даје ли текст тзв. Бонске декларације из 1997. године високом представнику право да доноси, намеће или мијења законе у правном поретку БиХ?
У свом одговору фокусирајте се искључиво на семантичку конструкцију изворног текста, као и на правно-политички контекст 1997. године - само двије године након потписивања Дејтонског мировног споразума. Посебно је важно размотрити би ли тада било правно и политички замисливо да ПИК одузме законодавну надлежност ПД ПС БиХ и преда је неизабраном међународном представнику. То би значило да је БиХ изгубила основни услов код свог пријема у Уједињене народе – сувереност у доношењу Закона и управљања државом кроз представничку демократију и законодавну власт.
ТЕКСТ тзв. БОНСКИХ ОВЛАШЋЕЊА:
2. Савјет поздравља намјеру "високог представника" да искористи своја крајња овлашћења у регији у вези с интерпретацијом Споразума о цивилној имплементацији Дејтонског споразума, са циљем олакшања рјешавања потешкоћа доношењем обвезујућих одлука, када то он сматра потребним, о сљедећим питањима:
а) Вријеме, мјесто и предсједавање састанцима заједничких институција.
б) Привремене мјере које ступају на снагу када се стране не могу договорити, и које остају на снази док Предсједништво или Савјет министара не донесу одлуку у складу с Дејтонским споразумом у вези с тим питањем.
ц) Друге мјере ради осигуравања провођења Дејтонског споразума у БиХ и њених ентитета, као и неометаног функционисања заједничких институција. Такве мјере могу укључивати активности против особа које обављају јавну службу који неоправдано изостају са сједница или за које високи представник сматра да крше законске обвавезе из Дејтонског споразума или рокове за њихово провођење.
Молимо вас да одговорите на сљедећа кључна питања:
Односи ли се тачка а) искључиво на техничко-административна питања, као заказивања и вођења сједница заједничких институција - те је ли тачна тврдња да она не даје никаква законодавна овлашћења "високом представнику"?
Односи ли се тачка б) искључиво на привремене мјере које имају сврху премошћивања институционалних застоја - те ако је тако, је ли тачна тврдња да се привремене мјере не могу тумачити као трајни законодавни акти?
С обзиром да у тој тачки стоји да мјере престају важити чим Предсједништво или Савјет министара донесу одлуку, имплицира ли то да се ради о техничким рјешењима, а не о законима који би се наметали мимо законодавног тијела?
Односи ли се тачка ц) - посебно с обзиром на наставак реченице ("такве мјере могу укључивати активности против особа") – искључиво на дисциплинске и персоналне мјере против представника, а не на законодавне или нормативне акте?
На темељу опште структуре, формулације и времена доношења тзв. бонских закључака - је ли правно одржива тврдња да "високи представник" овим закључцима добива овлашћење да доноси или мијења законе умјесто изабране ПД ПС БиХ?
Ваш одговор са "ДА" или "НЕ" на питање јесу ли тзв. бонским овлашћењима на крају дате или нису моћи "високом представнику" да мијења законе, био би вриједан допринос компаративној правној анализи која се проводи у сарадњи с експертима из цијеле Европе.
Одговори земаља
Списак експерата који су потврдили да пристају на анализу, али нису послали одговор
Списак стручњака од којих је затражено мишљење, потврдили су да ће учествовати у анкети, али одговора још нема
Од свих горе наведених експерата очекује се да се огласе до 15. априла 2025., а њихова мишљења ће бити објављена као Прилог Б отвореном писму ОХР-у.
Извор: poskok.info