Ако Османовић буде изручен БиХ могао би завршити као Орић

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да нема ништа против да Србија оконча тај предмет - у супротном ако Османовић буде изручен БиХ, све би се могло, као у случају Насера Орића, окончати ослобађајућом пресудом.

Тек када је у Србији ухапшен, у Тужилаштву БиХ сјетили су се да имају предмет који се односи на осумњиченог Османа Османовића. Зато траже његово изручење али не објашњавају зашто га до сада нису процесуирали.

- Треба да се присјетимо случаја Насера Орића гдје су исто тако тражили да се изручи БиХ, а не Србији. Подигли су неку викенд оптужницу и на крају се десило да је Орић правоснажно ослобођен. Они хоће на тај начин перу ратне биографије Бошњака и њихове злочине над Србима - рекао је Којић.

Његовуу тврдњу потврђује и само Тужилаштво БиХ које је тек прије два дана званично отворило истрагу против Османовића како би оправдали свој захтјев за изручењем.

Закашњела реакција Тужилаштва чуди још више ако знамо да је МУП Републике Српске још 2009.године доставио Извјештај у коме се документује учешће Османовића у злочинима над Србима. Да су у Тужилаштву радили на брзину, само да "исшчупају" Османовића из Србије, потврђује негативан одговор из Министарства правде на њихов захтјев за изручењем.

"Након увида у цјелокупну екстрадициону документацију оцијењено је да уз приједлог нису достављени одговарајући документи који су предвиђени Законом о међународној правној помоћи. Зато је Министарство правде затражило од Тужилаштва БиХ допуну Приједлога, како би министар поднио молбу Србији за изручење наведеног лица" - наведено је у саопштењу из Министарства праведе.

Хапшење Османа Османовића подигло је на ноге бошњачке структуре у бх. правосуђу. Од његовог кума, главног тужиоца Брчко деистрикта Зекерија Мујкановића до Изета Одобашића, који је у одсуству Гордане Тадић упутио молбу правосудним органима Србије.

Слично се радило и у случају Хусеина Мујановића, осумњиченог за злочине над Србима у Храсници, међутим Србија је одбила захтјев за изручење. Истовремено, бх. Тужилаштво занијеми и обневиди када сусједна Хрватска ухапси Србина из БиХ, осумњиченог за ратни злочин.

- Двоструки аршини се примјењују у свим кривично-правним правним радњама. Тужилаштво БиХ сада тражи да се из Србије изручи Османовић како би они проводили истрагу, а имамо други паралелан случај када је господин Лукајић ухапшен у Хрватској нико се у Тужилаштву није огласио да се изручи у БиХ и да се овдје води процес - додао је Којић.

До пензионисања Осман Османовић обављао је одговорне функције у Дистрикту Брчко. На почетку рата био је управник логора у Горњем Рахићу кроз који је прошло више од 300 Срба.

- У току тог боравка у логору видио сам Османа Османовића, дознао сам да је био главни у логору. Воде нема, доносили је с једног бунара , храна никаква, не могу да устанем одмах ми се заманта - рекао је Слободан Мијатовић логораш у Горњем Рахићу-Брчко.

Илија Јовић из Буквика Брчко Дистрикта навео је да му је отац преминуо од посљедица нељудског понашања у логору у Рахићу.

- Била је физичка тортура, батињање, понижавање, исмијавање. Сви они које сам видио послије изласка из логора изгубили су 15 до 20 и више килограма, што говори о понашању према њима - додао је Јовић.

Синхронизовано са бошњачким кадровима у бх. правосуђу, на хапшење Османовића у Србији оштро су реаговала борачка удружења у Федерацији и СДА. По већ устаљеној матрици, Србима остављају улогу зликоваца у протеклом рату а себи приписију ореол бранилаца. Никако да схвате да су и Срби били жртве.