Штедња грађана у порасту - економисти немају објашњење

У просјеку, сваки грађанин БиХ тренутно на штедном рачуну има 3.685 марака. Штедња већ годинама иде узлазном путањом и то шест до осам одсто годишње. Тако смо на крају 2016. године на штедњи имали 10,66 милијарди марака, а на крају септембра ове године уштедјели смо рекордних 12,89 милијарди марака.

Ко штеди у земљи у којој се процјењује да је сваки четврти становник сиромашан? Према ријечима економисте предрага Дудуковића, штеде сви, чак и они који немају.

- Рачунајући кроз шта смо све прошли, каквих је времена било, свако ко може да уштеди бар једну марку, он ће уштедити за црне дане - истиче Дудуковић.

Мало је логике, признају и банкари, у подацима који показују раст штедње, чак и уз дестимулативне камате на депозите. Како истиче Берислав Кутле из Удружења банака БиХ раст штедње је показатељ да грађани БиХ немају гдје сигурно улагати већ у штедњу.

Када су у питању ранг листе на којима је БиХ, видимо да су то лоше позиције, везане за пословање и лакоћу пословања. Из тог разлога се премало људи усуди да улази у пословне пројекте и зарађен новац штеде у банкама, иако од тога данас немају готово никакве користи - истиче Дудуковић и додаје да камате ни у једном случају не прелазе три одсто и то уз орочење депозита на неколико година.

Милан Божић, директор Бањалучке берзе, сматра да је много канала кроз које се новац може оплодити, али премало знања о томе. Он објашњава да је индекс обвезница Републике Српске за само осам година имао принос од 180 %. Учење основних економских појмова, сматра, требало би да постане обавеза још од основне школе. Управо зато што таквог знања недостаје, као најсигурнију опцију и даље бирамо банке и чињеницу да држава гарантује исплату 50.000 депозита уколико банка пропадне.