Могуће да су у "Ел муџахедину" заговарали убијања ратних заробљеника
Мехтић, који је током рата био зенички муфтија, свједочио је данас о контактима које је имао са припадницима одреда "Ел муџахедин" Абу Харисом и Имадом ел Мисријем али и другим којима није знао имена, те "о мисионарском дјеловању" припадника ове војне формације на подручју Зенице током протеклог рата.
- Имали су лажна имена. Познавао сам једног од њих, који је послије рата ухашен као припадник "Алжирске групе" под сасвим другим именом од онога како сам га познавао. Знао сам и људе нашег поријекла који су били у одреду "Ел муџахедин" - рекао је он.
Свједок одбране, који је један од оснивача 7. муслиманске бригаде, рекао је да су припадници одреда "Ел муџахедин" себе видјели као неког ко ће "наметати шеријат у БиХ", напомињући да су практиковали вјеру на другачији начин од домицилног становништва.
Мехтић је рекао и да су имами и муфтије о проблемима које су имали "због мисионарског дјеловања" припадника одреда "Ел муџахедин" извјештавали тадашњег реиса Мустафу Церића, наводећи да Исламска заједница БиХ, ни тада као ни данас, нема капацитете да то спријечи, те да су параџемати рецидиви тог дјеловања.
Свједок, који је и коаутор брошуре "Упуте муслиманском борцу", коју је издала Исламска заједница БиХ 1993. и 1994. године, тврди да није знао за ратне злочине које су починили припадници "Ел муџахедин" док о њима нису, након рата, почели извјештавати медији у БиХ.
Мехтић тврди да не зна да у Дејтонском мировном споразуму има одредба која се односи на стране борце, напомињући да су припадници одреда "Ел муџахедин" били веома резервисани према том мировном споразуму.
Члан Судског вијећа Мира Смајловић упитала је свједока због чега се придавао значај томе шта припадници "Ел муџахедина" промишљају о Дејтонском споразуму, Мехтић је одговорио да су "они изнијели своја премишљања јер је у арапском свијету част имати састанак са муфтијом".
На питања предсједавајућег Судског вијећа Зорана Божића и члана судског вијећа Мире Смајловић у вези навода у брошури "Упуте муслиманском борцу" који се односе на ликвидацију ратних заробљеника, свједок је рекао да је та књига представљала општи исламски став о ратовању који је био на снази прије женевских конвенција.
Одговарајући на питање судије у вези навода у брошури у којој се помиње могућност ликвидацје заробљеника, од којих се, како је судија рекао, неки могу протумачити да је и то дозвољено, свједок је рекао да све вјере заговарају "око за око и глава за главу".
Свједок је одговорио питањем шта учинити са човјеком /непријатељем/ за којег се зна да је убио 10, 100 или 1.000 људи, напомињући да је одреба о ликвидацији само једна од могућности о којој, према тим упутствима, коначну одлуку мора донијети надлежна команда, јер постоје још и могућности размјене или пуштања ратних заробљеника.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према оптужници, припадници одреда "Ел муџахедин" су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Наредно рочиште заказано је за 4. септембар.