Изетбеговић наредио одликовање јединице "Ел муџахедин"
Лончарић, који је током рата био начелник Одјељења за образовање и одликовања у Управи за кадорвске и правне послове такозване Армије БиХ, изјавио је да је папир са именима за награђивање, исписаним руком, добио 23. децембра 1995. године од свог надређеног, генерала Сулејмана Врања.
Према његовим ријечима, Врањ му је том приликом рекао да је папир добио од Деде, како су, објаснио је свједок, звали Изетбеговића, те да је ово потребно да би се могла распустити јединица "Ел муџахедин", у чијем су саставу били углавном добровољци из исламских земаља.
"Према Дејтонском споразуму, странци су морали напустити БиХ, а ово је урађено да би они били задовољни, а јединица била распуштена, чему су се противили и што је био проблем", навео је Лончарић.
На питање Тужилаштва БиХ да ли је Изетбеговић приједлог могао добити од Махмуљина, Лончарић је рекао да је могао од било кога.
Свједок је објаснио да је одлука донесена без пратећих образложења зашто се неко предлаже за одликовање и мимо процедура предвиђених правилником, истог дана када је од генерала Врања добио папир са именима, док је у регуларној процедури овај посао трајао по 20 дана.
Лончарић је више пута поновио да је одлуке о додјели одликовања и похвала доносио по личном нахођењу, на основу приједлога који су стизали из јединица и руководећи се правилником, а да их је потписивао командант Главног штаба такозване Армије БиХ генерал Расим Делић, за којег је рекао да није провјеравао ове документе.
"Правилником је било предвиђено да се признања и стимулативне мјере додјељују појединцима, команди, институцијама, али и страним држављанима и организацијама", објаснио је Лончарић, који је сачинио одлуку о додјели одликовања Златни љиљан и Сребрни штит јединици "Ел муџахедин", као и појединцима из исламских земаља који су били у њој.
Он је рекао да је образложење да им се одликовања додјељују "за допринос и исказану храброст у борбеним дејствима" вођеним у зони одговорности Трећег корупса такозване Армије БиХ преписана из других одлука.
Махмуљинова одбрана покушала је да оспори документ који је приложило Тужилаштво БиХ о доношењу наредбе којом се похваљују јединица "Ел муџахедин" и поједници из ове јединице, за шта је приједлог у новембру 1995. године потписао оптужени, наводећи да је нечитак, али је констатовано да се слажу бројеви на приједлогу за похвалу и наредби коју је сачинио свједок.
Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
Према оптужници, припадници одреда су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.
Наставак суђења заказан је за 5. децембар, када би требало да свједочи Зијад Брзина.