Пинк.рс: Џаферовић одобравао захтјеве за држављанство БиХ терористима који су убијали Србе (ФОТО/ВИДЕО)
Наиме, о сарадњи Џаферовића са муџахединима постоји низ докумената, а Пинк.рс, доноси само нека од њих.
Према ранијим писањима, Џаферовић је био под сумњом да је један од криваца за бруталне и масовне злочине муџахедина почињене над Србима на подручју Возуће и Зенице, што су се они уопште десили и што су остали некажњени, потврдио је извор Искре, али он никада није процесуиран.
Оно што је до сада објављено јесте да је Шефик Џаферовић је, као начелник Центра службе безбједности Зеница, у сваком тренутку знао шта се дешава у Одреду Ел муџахид. Шефик Џаферовић никада није позван на одговорност.
Џаферовић је рођен је 9. септембра 1957. године у Завидовићима. Током ратних сукоба у БиХ био је је начелник у Центру службе безбједности у Зеници од 1994., а исте године именован је за члана Извршног одбора СДА у општинској организацији у Зеници.
У том периоду он је одобравао држављанство муџахединима који су се борили у БиХ, а директно су били у одреду Ел Муџахедин.
О томе постоји и документација.
До процеса против Џеферовића, прије свега на подручју Возуће, али и Зенице у цјелини, никада није дошло. Према неким сумњама до тога није дошло, јер је и обиман дио документације склоњен, а постоји оправдана сумња да је Џаферовић и сам склонио ту документацију.
Наиме, Џаферовић је након рата, 1996. године, постао секретар Агенције за информисање и документацију гдје му је све било на дохват руке. Исте године именован је за саветника челника Зеничко-добојске жупаније, а након општих избора 1996. године изабран је за предсједавајућег кантоналне скупштине. Скупштина га је, такође, изабрала за изасланика у Дом народа ПФБиХ. Идуће године именован је за члана Изврног одбора СДА.
Према службеним документима, објекат у коме су се налазили муџахедини, Сектор државне безбједност ЦСБ Зеница водио је под оперативним именом "Киншаса" још од почетка 1993. године.
Из Џаферовићевих забиљешки, како је раније писано, Џаферовић је знао како и када ће се десити брутална убиства заробљених српских војника у Возући, египатских припадника УНПРОФОР-а и припадника западних хуманитарних организација.
Операцијом "Киншаса" забиљежена је стална комуникација команданта муџахедина Абу Малија са главним "безбједњаком" одреда Ел муџахид Ајманом Абдурахманом, а у транскрипту једног од њихових разговора о регрутовању нових лица у овај злогласни одред наводи се да је у Турску стигло 50 Авганистанаца који желе да дођу у БиХ у тај одред.
По налогу Алије Изетбеговића створена је нова војно-обавјештајна операција "Врандук" слична операцији "Киншаса", захваљујући којој су Џаферовић и командант Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакиб Махмуљин у потпуности били обавјештени о плановима муџахедина о бруталним ритуалним одсјецањима глава српским војницима.
Захваљујући овој операцији Џаферовић је све вријеме знао о планираним убиствима и организовању снимања тих убистава од 11. септембра до 14. децембра 1995. године.
У званичном документу такозване Армије БиХ, видљиво је да је Џаферовић обавијештен о премијештању десет припадника његове Службе безбједности у одред Ел муџахид.
Значајан је и документ судског вјештака Медихе Бркић-Севајџић који описује прво ископавање српских жртава на Озрену у којем се наводи да ниједна од ексхумираних жртава нема главу, а већини су одсјечена три прста.
О вези Џаферовића са муџахединима говори и то да је на примјер 28. априла 1995. године упутио захтјев Министарству унутрашљих послова у Сарајево захтјев за пријем у држављанство Републике БиХ за Боукмоури Таиеба, рођеног у мјесту Ел-Меданиа у Алжиру. Џаферовић у захтеву број 21-1/07-204-1735/95 наводи да је Боукмоури припадник одреда Ел Муџахид 3, Корпуса Армије РБиХ од 1.05.1993. године. Мјесец дана касније Џаферовић шаље захтјев да се у држављанство прими и држављани Туниса Мхамди Седик бен Мокхтар. Бен Мокхтар је, наводи Џаферовић у захтјеву, припадник одреда Ел муџахид од септембра 1992. године. Таквих захтјева је било на десетине.
У ископавању посмртних остатака код Стога 1997. пронађено је 21 тијело, од тога 17 без главе. На сусједној локацији од 17 тијела, 14 је било без главе. На коти Паљеник у љето 1997. пронађено је још 12 тијела војника 1. србачке бригаде. Државна комисија Републике Српске је код Возуће пронашла 11 локација са измјештеним гробницама. У њима је, према подацима комисије, још 137 тијела која су откопана и премјештена када је почела истрага. Налази Документацијског центра за ратне злочине у Бањалуци упућени су у Хаг. Хашки истражитељи су дуготрајном истрагом потврдили истинитост и оригиналност прикупљених доказа.
Њихов досје јасно је утврдио одговорност одреда Ел Муџахид за почињене ратне злочине, али се бавио и ширим дјеловањем муџахедина у склопу 3. корпуса Армије Републике Босне и Херцеговине.
У децембру 2014. године, потпредсједник Федерације Босне и Херцеговине Мирсад Кебо предао је Тужилаштву Босне и Херцеговине документацију која се односи на сумњу да су неки бошњачки званичници на високим положајима прећутали бруталне ликвидације одсјецањем глава српских војника које су починили муџахедини.
Извор: Пинк.рс