Голић: Доносе ли се пресуде на основу судске праксе или закона?
Нема мјеста ликовању појединих медија, јер спорна пресуда Врховног суда и изнуђена пресуда Окружног суда у Бања Луци која је услиједила, не могу ништа промјенити, с обзиром да је инвеститор „Grand Trade“ д.о.о Бања Лука предметне објекте изградио на законит начин, у складу са правоснажним грађевинским дозволама, чија правоснажност је од 2014.године неколико пута потврђена на Окружном суду.
Врховни суд Републике Српске је, у поступку ревизије пресуда Окружног суда Бања Лука, дакле као ванредно правно средство, у неколико наврата поништавао пресуде Окружног суда у Бањалуци у овом предмету. Окружни суд је сваки пут, водећи се искључиво законом, потврђивао локацијскe условe и грађевинске дозволе које је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију издало за наведени објекат. У посљедњој пресуди, која је изазвала неоправдано ликовање појединих медија, Врховни суд Републике Српске истиче наводне процесне недостатке, односно тврди да сусједима инвеститора, Вулић Жељку и Вулић Бранку, није било омогућено учешће у поступку издавања оспорених локацијских услова, што је правни нонсенс! Наиме, локацијски услови су технички документ који је, у овом случају, донесен на основу важећег регулационог плана, тако да је став поступајућег судије Врховног суда по којем је у поступку израде овог документа неопходно саслушање странке, и позивање на „судску праксу“, у супротности са законским одредбама системског Закона о уређењу простора и грађењу. У осталом, у пресуди Окружног суда у Бањалуци број: 11 0 У 012053 17 У 2, из маја 2017. године којим је одбијена тужба браће Вулић и потврђена грађевинска дозвола коју је издало Министарство, тада поступајући судија поставља суштинскои питање: да ли су локацијски услови акт прописан Законом, или су оно што тврди Врховни суд Републике Српске? Ово је само очит примјер како се поједине судије Врховног суда издижу изнад правног система Републике Српске и суде по некаквим својим „правним схватањима и судској пракси“, што није законито и допуштено, поготово не за питања која су обрађена законским одредбама. Управо због тога, Министарство ће се обратити Дисциплинском вијећу Високог судског и тужилачког савјета и затражити њихов став о овом питању.
Поступајући по пресуди Окружног суда у Бања Луци којом су, након пресуде Врховног суда којом је поништена ранија пресуда Окружног суда у Бања Луци, поништени локацијски услови, ово министарство ће поново, по трећи пут у том поступку, заказати усмену расправу и позвати Вулиће и инвеститора објекта и дати им још једну могућност да се изјасне у поступку локацијских услова, а што је судија Врховног суда занемарио и није уважио као доказ који му је достављен у спису.
Након саслушања, Министарство ће поново одлучивати о захтјеву инвеститора „Grand Trade“ д.о.о. Бања Лука за издавање локацијских услова за изградњу комплетног комплекса на предметном локалитету, а након тога и о захтјеву за издавање грађевинске дозволе, коју је Окружни суд поништио за дио објекта, као правне посљедице поништавања локацијских услова.