Ко је Нихад Аличковић, аутор скандалозне поставке (ВИДЕО)
За два дана колико је била постављена, нико у Сарајеву није реаговао – ни представници власти, ни полиција, а ни међународни званичници.
Како је приликом постављања и најављивао, инсталацију је уклонио идејни творац инсталације "Анти Дејтон група" и њен представник Нихад Аличковић. Ова наводно неформална група, јавности Федерације и БиХ и полицији добро је позната. Међутим, све њихове рушилачке, антиуставне и антидејтонске активности, остале су некажњене.
Њихова сабрана дјела у складу са називом групе, антидејтонска! У походе су кренули прије четири године! Бар јавно. Пред зградом заједничких институција отворено и несметано атаковали су на важећи Устав БиХ. Окићени ратним муслиманским симболима тражили су да ти симболи буду враћени у употребу.
Годину касније, на истом мјесту, Аличковић и сљедбеници извели су нову сарајевску представу.
Под плаштом борбе за права тек рођене дјеце и наводног спонтаног грађанског окупљања, тражили су усвајање Закона о јединственом матичном броју. Али не Закона који би био прихватљив за све у БиХ.
Талачка криза трајала је више од 12 часова. Унутар зидина два блокирана објекта било је више од хиљаду и по људи – међу њима и 300 страних инвеститора. Фантомски хуманисти нису дозвољавали да из објеката изађу труднице, дијабетичари, чак ни срчани болесници. Полиција је опет била нијеми посматрач. Баш као и током “сарајевског прољећа” - рушилачких демонстрација из фебруара 2014. И тада су се Аличковић и дружина наводно спонтано борили за обесправљене грађане.
Али однекуд су се појавили спонтани пиромани, молотовљеви коктели и каменице на сарајевској калдрми.
Причињена штета мјерила се милионима. Наводне грађанске демонстрације прерасле су у терористичко дјело, тек да би правосуђе БиХ на осуђеничку клупу смјестило тадашњег директора СИПА Горана Зупца. И осудило.
Након пресуде Зупцу тероризам је поново постао тек пуки грађански активизам. А свршени угоститељ Аличковић и фантомска група радо виђени гости на бошњачким окупљањима. На трибинама, круговима, дебатама гдје год се говорило о укидању Републике Српске и негирању Дејтона.
И тако све до хапшења у Швајцарској, оптуженог убице из Среберенице – Насера Орића. Тада је плато испред заједничких институција опет био поприште за протесте. А који дан касније – Поточари поприште бруталног и још некажњеног, напада на српског премијера Александра Вучића. Медији су још тада објављивали да је управо антидејтонац Аличковић, на Вучића први бацио ципелу. И то је, тврде био знак маси да, уз ратне покличе, варварски нападне страног државника.
Прије и послије тога, антидејтонски угоститељ Аличковић бавио се историјом и Суторином, медијском уређивачком политиком и био вјерна сјенка подрињског Цаце - Насера Орића у Суду БиХ и око њега. Све док опет није ударио на Устав и Дејтон! И на међународно признату Републику Српску.
И поново је Сарајево ћутало – политичари, академици, професори, полицајци, тужиоци, и међународни званичници! Све заговорници суживота и толеранције. Или пак пуки сљедбеници Аличковића и њему сличних, у мрачњаштву сарајевске митоманије! Шта ли је сљедеће?