Инцко: Имате право на слободу говора, али не на референдум!
"Грађани могу изражавати ставове о сваком питању. Међутим, референдум, према дефиницији из уставно-правног оквира Републике Српске, и одлука о референдуму која је недавно усвојена у Народној скупштини представљају више од истраживања јавног мњења", оцјењује Инцко у интервјуу.
Сматра да се референдум бави питањима која се односе на ниво БиХ, те овлаштења високог представника, која проистичу из међународног права, а не стварима које спадају у надлежности ентитета.
Поручује да свакоме ко је починио ратни злочин треба да буде суђено и да ту нема изузетака. Он указује на то да су пред Хашким судом и домаћим судовима одржана разна суђења, али је чињеница да су многи злочини остали некажњени.
Ипак, он оцјењује да је "фрустрирајуће да се највећи дио јавне дискусије о правосуђу на нивоу БиХ не бави позитивним мјерама које су потребне да би се поправио његов рад, него тиме како ослабити или укинути ове институције".
Када је ријеч о многобројним натписима у Сарајеву, који о једном народу (Србима) говори као о "злочинцима" и "фашистима" из прошлог рата, Инцко наводи да је помирење "циљ који је најтеже постићи јер се тиче емоционалних аспеката сукоба".
"Они који су погинули, они који су страдали – а то значи све жртве – заслужују наше најдубље поштовање. Морамо их се сјећати и осигурати да будуће генерације остану опредијељене за мир, толеранцију и узајамно разумијевање", коментарише Инцко.
Вјерује да се у БиХ мора показати више разумијевања за туђу патњу и више поштовања једних према другима, да "политичари морају достићи грађане" и да се мора водити дијалог и заједно градити будућност.
Напомиње да је чланство у НАТО и ЕУ јавно декларисани стратешки циљ спољне политике БиХ, али да један од основних услова још није испуњен - није ријешено питање војне имовине.
Одговарајући на намјеру Српске да се грађани на референдуму изјасне о чланству у НАТО, Инцко наводи да је Предсједништво БиХ 2006. године усвојило Оквирни документ НАТО програма "Партнерство за мир".
- Још од 2008. године БиХ је ангажована у оквиру интензивираног дијалога са НАТО-ом" - закључује Инцко.
Високи представник тврди да, након доношења амандмана на Устав Федерације БиХ, Срби имају иста права као и остали конститутивни народи, те да се одредбе у Уставу Федерације односе и на кантоне.
- И даље постоје озбиљни проблеми у оба ентитета са институцијама које не поштују уставе и законе, а у Републици Српској Уставни суд не спроводи поступак рјешавања виталног националног интереса како је то предвиђено Уставом Републике - тврди Инцко.
Одговарајући на питање зашто за толике године није било санкција за ФБиХ која није поштовала конститутивност Срба, Инцко тврди да у оба ентитета није довољно уважен уставни захтјев о заступљености у јавним институцијама у складу са пописом из 1991. године. Тврди да није било дуплих аршина и да такве тврдње не одговарају чињеницама.
Високи представник сматра да су све смјене људи с политичких и других функција и све санкције којима су били изложени "у складу са мандатом високог представника из Дејтонског споразума" и наводи да су оне сада укинуте.
Оцјењује и да је тероризам глобална пријетња и да БиХ није искључена из тога, као ни друге земље.
- БиХ има институције које су задужене за превенцију и истраживање свих терористичких пријетњи и адекватно дјеловање. Сваки ефикасан систем јавне безбједности захтијева сарадњу свих агенција за спровођење закона и других безбједносних агенција - наводи Инцко.
Он поручује да ОХР и даље има своју улогу и да неће отићи све док не буде испуњен програм "пет плус два", који је продукт Савјета за имплементацију мира.
Инцко је закључио:
- Мој мандат као високог представника, коначног тумача цивилних аспеката Дејтонског споразума, остаје непромијењен. И то је правна чињеница.