СРБИЈА ЈЕДИНА ВАКЦИНИШЕ ШКОЛАРЦЕ

Епидемиолози о разлозима за овакву одлуку коју су донијела министарства здравља и просвјете нерадо говоре, а није им познато ни да ли је игдје у свијету спроведена организована вакцинација школске дјеце. И док поједини имунолози и епидемиолози из сусједних земаља сматрају да је овакво резоновање најблаже речено необично јер нови грип има, како кажу, исте особине као и сваки обични грип, србијански стручњаци процијенили су да би поред цијепљења ризичних група дјеце и она здрава требало да буду подвргнута вакцинацији. "Масовно цијепљење нације, одраслих и дјеце, када је епидемија грипа у току, нарочито када је епидемијски талас прешао свој врхунац, а то се у Србији догодило у децембру, а у Хрватској крајем новембра, није препоручљиво и не би требало да се спроводи. За то не видим ни медицинско, ни стручно, ни национално, па на крају ни комерцијално оправдање. Укратко: цијепити већ прокужену нацију исто је као солити море. У Хрватској никоме не пада на памет да систематски вакцинише дјецу школског узраста – каже за „Блиц недеље“ примаријус доктор Младен Смољановић, специјалиста епидемиолог са Медицинског факултета у Сплиту, додајући да се као код сваке епидемије грипа оставља могућност цијепљења само оних у ризичним групама, па тако и дјеце из ризичних група, наравно, уз пристанак родитеља. Он сматра да је масовна имунизација дјеце против било које врсте грипа, па и ове, штетна ако се гледа примарно на појединца и национални интерес. "Здрава дјеца грип преболе у блажем облику него одрасле особе. Након прележаног грипа остаје доживотни, трајни имунитет за тај тип вируса и њему по саставу антигенски сродне вирусе. Цијепљена особа, цијепљено дијете, постиже вакцинални имунитет, отпорност, најраније двије недјеље послије имунизације и тај имунитет траје само пет, шест мјесеци, то јест, само једну сезону грипа. Такве вакцинисане особе за наредни период морамо поновно вакцинисати ако желимо да их на тај начин даље штитимо. Према томе, остаје велико питање колико је вакцинисање дјеце у овом периоду оправдано, ако се узме у обзир да је вирус још у циркулацији и да су нека дјеца можда већ прележала грип са веома благим симптомима" каже Смољановић. Насупрот свом хрватском колеги, доктор Владимир Петровић, национални координатор за спровођење вакцинације и члан Радне групе за праћење пандемије грипа, сматра да је баш сада право вријеме за вакцинацију и истиче да би се на тај начин могло спријечити преливање епидемије из школа на остале узрасне групе. Он је истакао и да Србија има за сада највећи обухват вакцинације у односу на земље у региону и да треба да се угледју на Шведску и Финску које су до сада вакцинисале 70, односно 34 одсто становништва. Међутим, сртучњаци у већини осталих европских земаља нису у новом грипу видјели разлог за толико дизање тензије, па тако ни Њемачка, ни Аустрија, ни Велика Британија нису организовале масовно вакцинисање дјеце. Имајући у виду чињеницу да лични и колективни имунитет након вакцинисања није трајан, родитељима остаје да сами процијене и до уторка донесу одлуку хоће ли или не своју дјецу да подвргну вакцинисању. Како ствари стоје у овом тренутку, више је оних родитеља који не желе овај вид заштите за своје малишане, а као разлог наводе недовољну испитаност вакцине.