Mладић: Главни штаб није увијек тачно обавјештаван

Унакрсно испитујући заштићеног свједока тужилаштва РМ-802, за кога је речено да је био командант у ВРС, адвокат Миодраг Стојановић као примјер је навео убиства у селу Грабовица, у општини Котор Варош, гдје је, према оптужници, у новембру 1992. убијено око 200 муслимана и Хрвата. Већи дио испитивања свједока одвијао се на затвореној сједници, али се могло чути да Стојановић помиње редовни борбени извјештај од 4. новембра 1992. године у коме се наводи "рањавање четворице, погибија једног војника и спаљивање рањеника на Голој планини код Јајца, послије чега је услиједио жесток масакр". Одговарајући на питања да је ли је о томе обавијестио команду корпуса, да ли би се сложио да Главном штабу није дата права информација о догађајима, како је у систему могуће да се дезинформише Главни штаб и чији је то проблем, свједок је рекао да је проблем што 1992. године није било система одговорности од највиших до најнижих структура. Свједок је рекао да, колико је њему познато, није проведена истрага о инциденту у Грабовици и да је од свог потчињеног чуо да су, послије злочина, починиоци најприје побјегли преко Дрине у Југославију, а да су касније поново виђени, те да су изгинули у неким крађама. Заштићени свједок је навео да тих дана није имао непосредан контакт са генералом Младићем и да га је видио када га је он посјетио на командном мјесту, у прољеће 1994. године. "Нисам о томе разговарао са Младићем. Имали смо других проблема. Нама је био догађај да он дође. Сваки од команданата је волио да командант Главног штаба дође и посјети његову јединицу", испричао је свједок. Свједок је навео да му је једна особа из општинске структуре рекла да ће инцидент бити испитан и да он "треба да ради свој посао". "Ја сам схватио да ће он предузети мјере да се то испита", рекао је свједок. Он је навео да су сви у систему руковођења и командовања, од полиције до Главног штаба, морали преузимати мјере против појединаца који су у сукобима у БиХ чинили кривична дјела. "То се морало сасјећи у корјену", рекао је свједок и додао да су починиоци углавном били поједници из ВРС или паравојних формација. У дијелу испитивања о држању заробљеника Првог крајишког корпуса, свједок је рекао да су ухапшени морали да буду предати војној полицији, а да је корпус одлучивао да ли ће они бити пуштени или упућени у логор. Одговарајући на питање да ли тај процес подразумијева ангажовање Главног штаба, свједок је рекао да се све завршавало на нивоу корпуса. Главни претрес се наставља сутра, када ће тужилаштво извести новог свједока.