Вишковић: Јасеновац - завјет да истина живи
- Јасеновац је симбол геноцида и системског истребљења, али и опомена цијелом човјечанству. На овом светом мјесту, гдје земља памти тишину невиних, не говоримо из мржње - говоримо из истине. Не тражимо освету - тражимо да се никада више ниједно дијете, ниједан народ, не суочи с таквом тамом - изјавио је Вишковић, који је данас у Доњој Градини присуствовао обиљежавању Дана сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године и 80 година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац.
Он је истакао да је Јасеновац име које боли, име које "вришти" истину.
- То је најтежа ријеч која може да се изговори. Ријеч пуна бола, страха и патње. Али управо зато - мора се изговарати, мора се понављати, мора остати у памћењу нашег народа и човјечанства. Јер заборав је опасност, а ћутање саучесништво - напоменуо је Вишковић.
Он је нагласио да је државна администрација НДХ овај логор смрти цинично назвала "сабирни и радни логор Јасеновац", док је у стварности то било једно од најокрутнијих мјеста мучења и масовних егзекуција у историји Европе, првенствено над Србима, Јеврејима, Ромима и политичким неистомишљеницима.
- У процесу "прочишћења хрватске нације", усташки режим је прво кренуо на - дјецу. Српску дјецу. Убијали су их без милости, заједно с мајкама које су их још дојиле. Најмлађа су била још у колијевкама, а најстарија нису имала више од 14 година. Хрватска је била једина земља у окупираној Европи која је имала специјализоване логоре искључиво за дјецу. Та чињеница прелази границе сваког појма људскости - навео је Вишковић.
Он је рекао да су дјеца умирала у мукама - од глади, жеђи, болести и смрзавања, хиљаде њих одвојено је од мајки и остављено да умиру у логорским двориштима, собама без прозора и без хране, док су вриштала тражећи комад хљеба и гутљај воде.
- Злочини који су тамо почињени превазилазе сваку мјеру зла познату људском уму. Окрутност Јасеновца није имала преседана - била је чак и већа од онога што су чинили нацисти. Нису то ријечи патетике, већ историјски документована чињеница. Зато Јасеновац није само рана - то је наша најдубља историјска отворена рана. Ријеч Јасеновац мора да нас боли, али нас мора и будити, да никада не дозволимо да се нешто слично понови - истакао је Вишковић.
Он је нагласио да Јасеновац није само споменик прошлости - то је зид истине за будућност.
- То је наш завјет убијенима - и дужност према још нерођенима. Да знају. Да уче. Да не забораве. Врло је важно што смо у свим основним и средњим школама имали седмицу културе сјећања и памћења посвећену жртвама усташких злочина и страдању српског народа у Другом свјетском рату. Кључно је очување историјског памћења, његовање културе сјећања и развијање саосјећања код ученика - навео је Вишковић.