Од Њемачке НДХ и Ханџар дивизију до Шмитовог политичког Сарајева: Континуитет геноцидних политика
- Историја не почиње изнова, али се често понавља када је заборављена - истакао је Павловић.
Он је нагласио да данас не горе логори, али гори институционални поредак у БиХ.
- Оно што је у НДХ кренуло србофобијом и дехуманизацојом и политичким обесправљивањем, а реализовано метком, ножем, присилним прогоном и асимилацијом, данас се наставља преко оптужница, наметнутих закона, србофобног и дехуманизујућег јавног дискурса Шмитовог политичког Сарајева према Републици Српској као институционалном оквиру српског конститутивног народа - навео је Павловић у ауторском тексту за Срну.
Он је подсјетио да је идентично кренуло и 1991/92. године.
- Срби су тада у муслиманском политичком Сарајеву проглашени терористима и сецесионистима због припадности или подршке српским представницима у иниституцијама СРБиХ. Након криминализације и дехуманизације српских политичких представника у СРБиХ, отворена је сезона лова на Србе, као и у НДХ. Преко ноћи - навео је Павловић.
Он је истакао да се тога одлично сјећа и да то неће бити заборављено, а онај ко је заборавио нека се информише на светом сајбер мјесту памћења, гдје се свако слово темељи на изјавама преживјелих жртава и свједока.
РЕПУБЛИКА СРПСКА - ЈЕДИНИ ПРЕОСТАЛНИ КОЛЕКТИВНИ ОТПОР ГЕНОЦИДНОЈ НАМЈЕРИ ИЗ 1941.
Павловић је нагласио да Република Српска – институционални одговор на геноцид – није настала из идеолошке амбиције, већ из нужде за преживљавањем.
- Њен Устав, њен политички систем и њена култура, реафирмација средњовјековног геополитичког идентитета, представљају једини преостали облик колективног отпора геноцидној намјери из 1941. године. И управо зато је Република Српска мета - истакао је Павловић.
Као што је у времену НДХ почетак геноцида био најављен србофобијом, дехуманизацијом и правним искључењем Срба из те државе злочинца, тако се и данас, каже Павловић, исти образац понавља – у форми напада на уставност Републике Српске, у оквиру међународноправне, тј. дејтонске структуре БиХ, на њене институције и њене представнике, на конститутивност српског народа, на његово право да постоји као политички ентитет, као културни идентитет.
- Данас се србофобија пројављује кроз негирање Републике Српске, њеног Устава, конститутивности српског народа и свега горе наведеног. Данас се дехуманизација српског конститутивног народа поново пројављује кроз вепенизацију правосуђа на нивоу БиХ, судски прогон Устава, институција и изабраних политичких представника Републике Српске. Затим представници Сипе, кроз покушаје уручивања налога за хапшење српским званичницима, набацују медијима под контролом панисламистичких структура `Муслиманске браће` аргументације да Срби поново постају терористи, који поново нападају само њихову /шеријатску/ домовину - истакао је Павловић.
Према његовим ријечима, сезона лова на Србе, конститутивност српског народа и њен институционални гарант Републику Српску је, како се чини, поново извјестан.
- Судским процесима, оптужницама и пресудама Уставу и институцијама Републике Српске, тј. њеним изабраним представницима, `Муслиманска браћа`, заједно са њемачком браћом су отворили капију за стварање шеријатске државе у Европи - истакао је Павловић.
ЊЕМАЧКА ПРЕКО ШМИТА ПОКУШАВА ДА ДОВРШИ ОНО ШТО ВОЈНО НИЈЕ УСПЈЕЛА
Павловић је нагласио да Шмитово Сарајево, уз подршку њемачке дипломатије, више не крије своје циљеве, а Њемачка – која никада није признала саучесништво и своју директну одговорност за геноцид над Србима у НДХ – данас преко свог чиновника Кристијана Шмита покушава да политички доврши оно што јој војно није успјело.
- Поништавањем уставне позиције Републике Српске нападају се не само њене институције, него и само право Срба на колективно постојање - нагласио је Павловић.
Он је навео да укидање конститутивности није техничка ствар – то је негација постојања, а то је, према свим дефиницијама, корак ка поновном геноциду.
- Свака фаза геноцида почиње оспоравањем људског достојанства. Прво се Срби приказују као реметилачки фактор, као `противници државе`, као `сецесионисти` и `злочинци`. Потом се њихова права суспендују, устави игноришу, институције се криминализују. Управо то данас видимо у понашању Суда БиХ, који прогања предсједнике Републике Српске због чувања и одбране Устава Српске и дејтонске структуре БиХ и Дејтонског мировног споразума - навео је Палвовић.
То није, каже он, правосудни процес – то је симболичко понижавање једног народа, демонстрација моћи над његовим политичким интегритетом.
- Занимљиво је како су политичари уједињене Њамачке са страшћу и осветнички /чему не могу да одоле/ срушили након зида у Берлину одмах и резултате Версајског мира и поретка. Прво Чехословачку, па затим Југославију. Стиче се утисак да данашњи, глобалистички задојени њемачки политичари са истом страшћу и осветом руше дејтонски поредак, који је кључан за стабилност југоисточне Европе. Као да њемачка политика има дубински егзистенцијални неспоразум са међународним правом и поретком - навео је Павловић.
СРБОФОБИЈА ВИШЕ НИЈЕ У ЛОГОРИМА НЕГО У МЕДИЈИМА, ТУЖИЛАШТВИМА И ДИПЛОМАТСКИМ САЛОНИМА
Према његовим ријечима, политичко Сарајево, под утицајем идеолошких насљедника "Муслиманске браће", гради унитарну и исламизовану БиХ, а Република Српска је препрека том пројекту и зато мора бити приказана као нелегална и антиевропска.
- Србофобија и дехуманизација више није у логорима за Србе, као у НДХ или муслиманском дијелу Сарајева током деведесетих – сада је у медијима, у тужилаштвима, у дипломатским салонима. Она има своје портпароле, оптужнице и пресуде и своје законе, објављене на личним блоговима њемачких чиновника. Има и своју ћутњу – нарочито о геноциду над Србима у НДХ и никад прекинутим идеолошким влажним сновима - нагласио је Павловић.
СРБИ КОЈИ СУ ПРЕЖИВЈЕЛИ ГЕНОЦИД У НДХ ИМАЛИ СУ САМО ПАМЋЕЊЕ И МОЛИТВУ - ДАНАС ИМАЈУ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
Павловић је указао на то да су они који су преживјели геноцид над Србима у НДХ имали само памћење и молитву, док данас Срби имају памћење, молитву и Републику Српску.
Он је истакао да би евентуално уништење Српске било не само уставна повреда – то би био наставак пројекта који је започет 1941. године.
- То би био пораз права, пораз истине, пораз памћења, пораз живота и цивилизације. Зато једни Срби данас памте и сањају Благоја Јововића, док други ипак сањају њемачког чиновника Шмита. Ако ови други Срби досањају Шмита, извјесно је да ће и први и други сигурно сањати поново Диану Будисављевић - нагласио је Павловић.