Ручни радови Сњежане Шапоње стижу и до Аустралије (ФОТО)
Још од раног дјетињства у родним Завидовићима научила је да хекла, јер је одрасла у породици у којој је то била свакодневица, а вјештине је годинама усавршавала, посебно кроз ангажман у Удружењу жена Србац, чији је дугогодишњи члан и један од оснивача.
- Моја породица била је пуна вјештих руку, од мајке, баке, тетака али тада није било модерних технологија као данас. Уз интернет сам усвојила нове технике - прича Сњежана.
Њене рукотворине, попут одјевних предмета за дјецу, амигуруми луткица, торбица и привјесака данас су тражени на свим континентима, док је њен властити бренд "Снешкица хендмејд" постао препознатљив међу суграђанима, нарочито на друштвеним мрежама.
Прве кораке у хеклању научила је од мајке са седам година, а већ са десет је самостално креирала радове. Углавном ради са памуком, за кога каже да је лак за одржавање и пријатан за рад.
Хеклање сматра спојем традиционалног и модерног и каже да никада до сада није урадила два идентична рада.
- Одрасла сам уз четири кћерке и нема модног тренда који нисам видјела у сопственој кући. Трудим се да савремене елементе вјешто уклопим са нашим традиционалним дезенима. Иако посједујем разне шиваће машине, увијек сам била присталица ручне израде - рекла је Сњежана.
Њен први рад је био једноставан шал, а затим су слиједиле мајице, торбице и украсни столњаци. Посебно воли да ради за дјецу, а прве лутке израдила је у вријеме пандемије вируса корона.
- Затекла сам се у Италији у вријеме највеће кризе. Провела сам 72 дана у изолацији са једном баком и тада сам направила прву лутку, инспирисану унуком Анастасијом. И данас је чувам само за њу, никада је не бих продала - навела је ова вриједна Српчанка.
Додала је да је поклонила радова исто онолико колико је и продала, јер је осјећај када нешто дарује једнак радости онога ко тај поклон прими.
Сњежана је позната и по домаћим воћним ликерима, соковима и зимници. Њена кућа често је одредиште пријатељима из свих крајева свијета који с нестрпљењем ишчекују да пробају њене рукотворине и домаће ђаконије.
- Радост ми је када чујем да једна дјевојка из Данске сваке године по повратку у завичај обавезно купи неку моју торбицу. Наруџбе добијам и из Швајцарске, Аустралије и многих других земаља. То је знак да наш рад у Удружењу жена Србац вриједи - са поносом је истакла Сњежана.