Лозо: Доња Градина остала у Српској као симбол и подсјетник на највеће страдање Срба
- Логораши нису ни долазили до Јасеновца већ су превођени у Градину и уништавани на најстрашније начине. Само ту имамо 105 гробних поља. Историја је тако хтјела да у Републици Српској остане највеће стратиште Срба, Доња Градина - истакао је Лозо у подкасту Срне.
Он је навео да је дехуманизација у НДХ водила геноцидну политику над Србима, гдје је бруталност у злочину била пожељна, те да је комплекс логора од којих је највећи Јасеновац био пут за системско уништавање Срба на ширем подручју којег су контролисале усташе.
- Припремом злочина неко је убиједио комшију Хрвата да су Срби зло и вишак у НДХ и да су они отпад којег треба уклонити. У моменту када врше зло они мисле да је то корисно за једну заједницу - истакао је Лозо.
Он каже да су, нажалост, бројеви постали главна карактеристика за посматрање злочина над Србима у НДХ.
- Од формирања НДХ функционише велики број логора. Прво се отварају појединачни логори и казнионице а већ од априла се отвара систем логора смрти Госпић - Јадовно - Паг. Госпић је био жељезничко чвориште. На основу историјских искустава у НДХ су схватили да је озбиљна инфраструктура потребна за такве размјере злочина - указао је Лозо.
Он је навео да су велебитске јаме одабране с разлогом јер су дубоке, а жртва нема шансу да преживи и много пати.
- Тај логорски комплекс према истраживањима `прогутао` је 38.000 Срба. Велики број је ту био и Срба из Херцеговине и Срема. Српски народ је тада и кренуо у борбу за опстанак због чега Италијани одлучују да затворе тај комплекс и оснива се комплекс логора смрти Јасеновац - подсјетио је Лозо.
Он каже да увијек треба указивати на чињеницу да су највећи број наших предака усташе у НДХ убијале на кућном прагу, што говори о масовности и распрострањености злочина.
- То вам говори о систематичности злочина. Раширена је атмосфера о пожељности злочина над Србима, Јеврејима и Ромима. Болна је чињеница да је у тим злочинима учествовао велики број наших комшија, Хрвата и муслимана - указао је Лозо.
Он каже да ни тада, а ни деведесетих година, није постојала емпатија према српским жртвама.
- Када вам неко оспорава право на поштовање и оплакивање жртве, он вам оспорава право на политичко дјеловање и постојање на једном простору - нагласио је Лозо.
Он је оцијенио да је забрињавајућа била бруталност злочина над Србима у НДХ, додајући да је то производ систематичне припреме гдје је усвојен наратив да је пожељно убити Србина и да нико за то неће одговарати.
- У Пребиловцима неко је одвео преко 600 жена и дјеце и бацио их у јаму дубоку преко стотину метара - истакао је Лозо.
Он наводи да је забрињавајући податак да су бројне усташе које су убијале Србе на крају рата завршиле у партизанима и да су се вратили свом животу као да се ништа није десило.
- Због тога је битно младим нараштајима напомињати да банализација односа људских група није донијела ништа добро и да је произвела НДХ, између осталог - истакао је Лозо.
Он наводи да је НДХ био једини систем на свијету који је имао логоре за дјецу.
- То су све карактеристике НДХ. Ми се као друштво морамо потрудити да побјегнемо од приче пребројавања и морамо злочин разумјети да је то злочин према појединачним прецима - браћи, пријатељима, кумовима. Јасеновац је највећи симбол страдања у НДХ и Доња Градина као највеће српско стратиште - истакао је Лозо.
Он је навео да је Јасеновац, како је записано у документима НДХ, имао неограничен капацитет што потврђује тезу да је основан искључиво због системског убијања и уништавања Срба.
- Логораши који су довођени из околних села или возовима, умирали су и убијани у најтежим мукама - истакао је Лозо.
Он је додао да Јасеновац није ослобођен, већ да су логораши извршили пробој 22. априла, да би сачували свој живот.
- То је била једина шанса да сачувају живот. Припадници Југословенске армије ушли су у Јасеновац десетак дана касније. Логораши су сами себе ослободили - истакао је Лозо.