Драматичан пад броја запослених у Федерацији БиХ
Према званичним подацима из саопштења Пореске управе Федерације БиХ, у децембру 2024. године било је 551.452 запослених у ентитету, а тај број на крају марта ове године пао је на 542.803.
То значи да је 8.649 запослених мање само за три мјесеца 2025. Број запослених смањен је за 4.589 у јануару, за 1.733 у фебруару и за 2.327 у марту.
Упркос тврдњама представника федералне Владе како су економисти промашили и како није дошло до масовних отказа, званичне бројке говоре супротно. Или можда премијеру и министрима ова бројка није велика?, наводи овај портал.
Федерална привреда трпи велике посљедице одлука власти о неиздржљивим наметима на послодавце, чији ефекти су из мјесеца у мјесец све видљивији, а за очекивати је да ће се протегнути на дуже раздобље. Они се не огледају само у паду запослености, него се одржавају на новчани ток, финансијске обавезе компанија, финансијски резултат који ће на крају трпјети, а што ће тек бити познато када буду објављени извјештаји о пословању.
За очекивати је и повећан број престанка рада, стечајева и ликвидација, наглашава се у тексту.
Енорман раст минималне плате и намета привреди резултирао је растом инфлације, а што је потврдила и Централна банка БиХ. Инфлација је у децембру 2024. године била 2,2 посто, а у фебруару 2025. године је већ скочила на 3,5 посто. За ову годину ЦББиХ предвиђа агегирану инфлацију од 4,2 одсто.
Укупна индустријска производња у Федерацији БиХ у фебруару 2025. године у односу на фебруар 2024., календарски прилагођена, мања је за 6,0 одсто, након мршавог раста у јануару од 1,5 посто, према подацима Завода за статистику ФБиХ.
- Једино коме је боље јесте држави - иако је број запослених у паду, иако индустријска производња пада, уплата јавних прихода биљежи рекордне нивое - већ је у марту прешла на двоцифрене стопе раста повећана је за невјероватних 11,94 посто. У марту је и раст индиректних пореза биљежио повећање од 8,8 посто, док је у прва три мјесеца раст био 4,6 одсто - наводи indikator.ba.
Само упоређевиње прилива у Фонд ПИО показује колико је, међу осталим, и минимална плата утицала на повећање прихода. У прва три мјесеца ове године уплаћено је 1,502.398.335 КМ, а у истом периоду годину раније 1.305.881.073 КМ, што је скоро 200 милиона КМ више.
Све наведено говори да је економска активност у паду, а не у порасту како власт покушава приказати и нужно је предузети озбиљне кораке за заустављање негативног тренда и пропадање привреде, закључили су у тексту.