Ђурић: Консоцијативна демократија у БиХ: Конститутивност народа или крај државе? (ВИДЕО)
- Један од најпознатијих теоретичара политичке филозофије, који се бавио темељним истраживањем различитих модела демократије био је Дејвид Хелд, који је у свом делу "Модели Демократије" детаљно анализирао све постојеће моделе демократије, разлике међу овим моделима, њихове предности и мане, као и услове у којима се најбоље примјењују. Према Хелду, модели демократије представљају различите концепције и начине организовања демократског друштва. Њих чине Атинска демократија, Либерална (протективна) демократија, Компетитивни елитизам, Нео-либерална демократија (Демократију Нове Деснице), Партиципативна демократија (Демократија Нове Левице) и Консоцијативна демократија - наводи Ђурић.
Каже да најпознатији аутор који се бавио теоријским разматрањима примјене модела консоцијативне демократије био је Аренд Лајпхарт.
- Према њему, консоцијативну демократију одликују четири најважнија елемента (карактеристике): 1. Први битан елемент овог модела демократије, јесте постојање "Велике коалиције". Ова коалиција се образује од стране најјачих политичких партија, а њихов примарни задатак је да на нивоу заједничких органа власти, штите интересе групе коју представљају. Дакле, Велика коалиција омогућава представницима свих "значајних група", да кроз процес сарадње и међусобног уважавања (виталних интереса свих група), створе оптималне услове за развој и стабилност друштва. 2. Друга битна карактеристика оличена је у постојању "Узајамног права вета" - истакао је Ђурић.
Ово право вета, каже, постоји ради заштитите виталних интереса свих чланова коалиције (посебно оних чланова који доношењем неке одлуке требају бити прегласани), у смислу да се никакве одлуке не могу доносити А) уколико неки чланови коалиције конкретну одлуку сматрају штетном по интересе групе коју представљају и Б) уколико за њихово доношење није обезбјеђена потребна квалификована већина. 3. Трећа карактеристика се односи на "пропорционалност", као кључни принцип, који је присутан у консоцијативним државама, под којим се подразумијева равномјерна заступљеност представника свих група у политичким органима власти и јавним службама.
- Правилном примјеном овог принципа, осигурава се праведно (легитимно) представљање и укључивање свих сегмената друштва (свих група) у процес управљања и одлучивања на нивоу заједничке државе. 4. Висок степен сегменталне (групне) аутономије, јесте четврта битна карактеристика консоцијативне демократије. Суштина аутономије се огледа у чињеници да свака група има суверено право и могућност да самостално уређује своје унутрашње односе и послове, посебно из области образовања и културе али и друге односе у зависности од степена аутономије. Сегментална аутономија може имати два основна облика: територијални облик (путем којег се аутономија свих група остварује на основу постојања територијалних јединица унутар државе) и нетериторијални облик (јавља се у унитарним државама и на основу овог модела, остваривање аутономије свих група није везано за постојање територијалних јединица) - истакао Ђурић.
Истакао је да је БиХ држава у којој је остварена консоцијативна демократија, али и држава у којој је, на различите начине, а поглавито страним и делимично домаћим утицајем, остварено нарушавање свих основних елемената овог типа демократије.
- Примарна карактеристика консоцијативне демократије огледа се у чињеници да политички лидери свих значајних група сарађују кроз "Велику коалицију". У БиХ Уставом је прописан паритет у погледу формирања извршне власти. Стога, уз Предсједништво у којем је заступљена како национална, тако и ентитетска структура, још и Савјет министара БиХ, увијек формирају "Велике коалиције". Међутим, у БиХ нема сарадање у оквиру велике коалиције. У том смислу, први каменчић у ципели БиХ јесте ситуација према којој једна од водећих политичких странака жели да формира власт са, условно речено "опозиционим" странкама у реду других народа, а што су, не ретко, подржавали страни фактори - наводи Ђурић.
То је примјер рада Предсједништва БиХ у којем се, каже, избор једног хрватског члана у Федерацији остварује гласовима Бошњака, што отвара озбиљно питање његовог легитимитета и остваривања Велике коалиције!
- Под "пропорционалношћу" се подразумјева равномјерна заступљеност представника свих група у политичким органима власти, јавним службама, а такође овај принцип се користи и у погледу расподјеле новчаних тј. јавних средстава. Ово је значајно нарушено. Најприје, конститутивност народа, тачније сегмент њиховог ношења суверенитета и из тога изведена пропорционалност у заступању у политичким органима власти и јавним службама је нарушена најприје одлуком Уставног суда БиХ (даље УСБиХ) о конститутиувности сва три народа на читавој теритиорији БиХ, дакле и у ентитетима - рекао је Ђурић.
Другим речима, наводи он, ентитети који су били носилац суверености одговарајућих народа (Српска Срба, а Федерација Хрвата и Бошњака) су постали заправо политичко-територијалне јединице у којима је нужно извршити прерасподјелу моћи и увести чак и нове органе попут Вјећа народа, потпредсједника, итд. и оштро се супротстављати облицима непосредног вршења суверености од стране народа у ентитетима!
- Други важан сегмент нарушавања пропорционалности је одлука Европског суда за људска права у процесу Сејдић-Финци. Таква одлука заправо, нарушава темељни принцип консоцијативне демократије. Оно што изазива посебну забринутост је изостанак оштре реакције на неизвршење одлуке, а што је посљедица чињенице да је Република Српска изразила своју спремност да одлуку изврши. Трећи важан сегмент нарушавања принципа пропорционалности садржан је у начину избора горњег дома Парламентарне скупштине БиХ - наводи Ђурић.
Наиме, каже, хрватске и бошњачке делегате у Дому народа бирају искључиво делегати клуба Хрвата и клуба Бошњака у Дому народа Парламента Федерације БиХ, док у погледу избора српских делегата за Дом народа учествују сви посланици Народне скупштине Републике Српске, без обзира на националну припадност.
- Посебан случај нарушавања принципа пропорционалности садржан је у структури УСБиХ. Наиме, УСБиХ састоји се од девет судија од којих четири судије бира Представнички дом Парламента ФБиХ, а двојицу судија бира Народна скупштина Републике Српске. Преостало троје судија бира предсједник Европског суда за људска права, након консултација са Предсједништвом БиХ, под условом да те споља изабране судије, не могу бити држављани БиХ и осталих сусједних држава. Такође, УСБиХ се Уставом БиХ, као и правилима које сам доноси дефинише као "самостална и независна" институција БиХ - наводи Ђурић.
Међутим, каже да "ако узмемо у обзир да троје судија овога суда не смију бити држављани БиХ, јасно је да није могуће спријечити спољашње утицаје на рад овога суда"!
- Напосљетку, посљедњи примјер нарушавања начела пропорционалности садржан је у структури полицијских и правосудних органа које су створене мимо Дејтонског устава. У том смислу, навешћу само један, у савремено доба веома важан, примјер. Наиме, Устав БиХ не утврђује судску надлежност институцијама БиХ (осим Уставног суда). Данашње фактичко стање које подразумијева постојање правосудних институција на нивоу БиХ, резултат је међународног притиска и интервенционизма "високог представника", који је наметнуо закон о Суду БиХ. Првобитни Закон о Суду БиХ предвиђао је да Суд БиХ сачињава петнаест судија, по пет из сваког конститутивног народа. Међутим, измјенама Закона из 2002. и 2004. прописана је формулација да састав суда чине "предсједник и одређени број судија", чиме је проширен број судија овога суда и укинута конститутивност - рекао је Ђурић.
У БиХ механизам права "вета" користи се на нивоу заједничке БиХ и на ентитетском нивоу. Постоје двије врсте "вета", који се користе у процесу одлучивања на нивоу БиХ.
- То су институт "виталног националног интереса" и "ентитетско гласање" (тзв. "ентитетски вето"). Настојање за постизањем консензуса и могућност блокаде због непостојања кворума за одлучивање представљају једини начин заштите интереса ентитета. Групна аутономија у БиХ остварена је сложеним државним уређењем и ентитетском структуром. Ипак, и овај елемент консоцијативне демократије је нарушен. Наиме, осим нарушавања концепта ентитета као политичко-територијалних јединица које одражавају конститутивност појединих народа и сталног залагања за смањивањем овлашћења ентитета, нарушавање овог елемента консоцијативне демократије извршено је посебно нарушавањем територијалне цјеловитости ентитета одлуком о Брчко дистрикту, одлучивањем о преносу надлежности на државни ниво, нарушавањем културно-историјских датума и празника и, напосљетку, али веома важно, одлучивањем о кривичној одговорности носилаца најважнијих функција у ентитетима - рекао је Ђурић.
У основи, подразумијева се да Устав БиХ, иако гарантује равноправност три народа, ипак представља акт који је скројен споља.
- БиХ функционише као квази протекторат међународне заједнице ("колективног запада"), што се најбоље може увидјети на основу постојања међународног управника (високог представника за БиХ) и постојањем страних судија у УСБиХ (што је јединствен случај у свијету). Два тијела која представљају страно мјешање имају такав однос да је УСБиХ заузео став да одлуке "високог представника" не могу бити предмет преиспитивања од стране УСБиХ, а у једној од својих одлука је заузео став да су закони које доноси "високи представник", једнаки законима које доноси ПСБиХ и да самим тим подлијежу могућности преиспитивања од стране УСБиХ - рекао је Ђурић.
Овакво тумачење дато од стране УСБиХ сматра се колизионим, првенствено због тога што "високи представник" нема никакво уставно и законско овлашћење да доноси опште правне акте, нити му је то овлашћење дато одредбама међународног права.
- Напосљетку, питање је како изаћи из описане ситуације. У том смислу, потребно је истаћи да је неопходно вратити се на основна рјешења из текста Устава, а што значи преиспитивање и ревизију свега што је учињено. Међутим, шта је стварна, а не утопијска алтернатива консоцијацијским аранжманима у подјељеним друштвима? Лијпхарт је на то питање одговорио једноставно: распад државе или присилна асимилација сегмената. Будући да је јасно да Срби не желе асимилацију, у условима задржавања оваквог става од стране међународне заједнице и дјела домаћих фактора, сматрам да је одговор веома јасан - рекао је Ђурић.