Најчитанији израелски медиј објавио разговор са Додиком: Предсједник Српске храбар и одлучан (ФОТО)
Текст можете да прочитате у наставку:
Предсједник Републике Српске Милорад Додик био је контроверзна личност јер се залагао за свој народ. Недавно је за њим издат налог за хапшење док је присуствовао конференцији у Израелу. Разговарао је искључиво са Израелом Хајомом.
Када је Милорад Додик, предсједник Републике Српске, напустио дом породице Бачар у кибуцу Бери, рекао је једну реченицу: "Никада нећу заборавити ове ријечи". Претходно су, дуго времена, сједили један наспрам другог у дневној соби која је остала онаква каква је била ујутру 7. октобра 2023. године – фармерка Авида Бачар и председник у посјети. Бачар је говорио, а Додик слушао, као што се слуша брат.
Те ријечи које никада неће заборавити описале су како су се четири члана породице Бачар закључала у сигурну собу када су терористи провалили у кибуц, како се Авида борио да их спријечи да отворе врата, како су људски дивљаци окружили просторију и почели да пуцају и бацају гранате у сигурну собу, и како је шокиран и рањен отац видио супругу и сина мртве, а кћерку рањену.
Испред куће, након што је загрлио Бачара, предсједника су питали да ли жели да да изјаву за медије, а он је једноставно и искрено одговорио тако ријетко код политичара: "Не могу. Како се може говорити послије онога што сам управо чуо?" Послије неколико тренутака, показао је према Гази и примијетио: "Није могућ суживот са њима, са онима који су дошли да убију невине људе и са онима који подржавају убице".
Предсједнику Републике Српске није била потребна његова садашња посјета Израелу да би сазнао ко против кога стоји у израелско-палестинском сукобу. Он је добро упућен у чињенице и детаље, а посебно је храбар и одлучан да препозна узрок који је подстицао сукоб око 150 година – мржњу и жељу да се уништи Израел.
Додик је годинама подржавао Израел, али масакр од 7. октобра увелико је заоштрио његову позицију и учврстио га као једног од најјаснијих гласова за јеврејску државу. Одмах након масакра наредио је да се предсједничка зграда у Бањалуци, главном граду Републике, освијетли плаво-бијелом. Замислите само – баш тог дана на згради предсједника српског ентитета у Босни била је застава Израела, а на згради Владе у Сарајеву, главном граду муслиманског ентитета БиХ и главном граду цијеле земље, била је истакнута застава терориста – палестинска застава“, напомиње Додик у ексклузивном разговору са саговорницима Израел Хајома објашњавајући комплексност БиХ.
БиХ је заиста јединствена земља за разлику од било које друге на свијету. Након балканских ратова, а са декларисаним циљем спречавања крвопролића, три групе становништва су спојене у јединствени државни оквир – муслимански Бошњаци, православни Срби и католици Хрвати. Да би се спријечиле конфронтације, а посебно да би се избјегло рјешавање спорова оружјем, снаге су раздвојене – српском региону, званом Република Српска, дата је широка аутономија. На челу уједињене државе стоји колективно тијело, предсједништво састављено од три представника три групе становништва.
На површини, према утопијској визији представника Европске уније и САД који су створили Босну ни из чега, подјела власти је требало да доведе до помирења. Важне одлуке, сањали су иницијатори пројекта, доносиће се само консензусом, нико другима ништа неће наметати, а напаћени Балкан ће се искупити. У пракси, племенити циљ је само дјелимично остварен. Пушке заиста ћуте у Босни више од 30 година, али давнашње мржње нису нигдје нестале. У великој мјери, уједињена Босна је фикција, а Додиков примјер супротстављања израза солидарности масакру 7. октобра то добро илуструје. Док су Срби стајали уз Израел по упутству предсједника, Муслимани нису оклијевали да подрже убице.
- Није се завршило пројектовањем заставе ПЛО-а на згради владе у Сарајеву - додаје Додик, описујући серију демонстрација подршке Хамасу и Хезболаху одржане у муслиманском Сарајеву.
Код нас у Бањалуци, и широм Републике Српске, тако нешто не би могло да се деси. Подршка Израелу је апсолутна, навео је Додик.
Иран није само ваш проблем
Два супротна тренда су евидентна не само у симболичкој идентификацији. Прије више од једне деценије, када је Босна била чланица Савјета безбједности УН-а и када су палестинске власти тражиле међународно признање као држава, глас Босне је био одлучујући. Муслимани су то, наравно, хтјели подржати, али је Додик, који је представљао Републику Српску, рекао не. Пошто се спољнополитичке одлуке претпостављају да се доносе консензусом, то је заправо значило вето, а потез Палестинске управе је осујећен.
Међутим, и муслимани су научили да блокирају Додикову подршку Израелу. Када је јавно предложио премјештање босанске амбасаде у Јерусалим, као што је то учинио амерички предсједник Доналд Трамп, дошао је ред на Бошњаке да кажу не.
Иако се потез амбасаде није десио, Додик не сумња да је главни град Израела Јерусалим и да је Трамп био у праву. Генерално, предсједник Републике Српске је велики поборник актуелног предсједника Бијеле куће, а овај афинитет има дугу историју. „Нисам крио подршку ни прије него што је први пут изабран у новембру 2016. године и за то сам платио високу цијену“, присјећа се Додик. „Када је Трамп победио на првим изборима, требало је да одем на његову церемонију инаугурације, а два дана прије лета, одлазећа администрација Барака Обаме увела ми је санкције – јасну политичку казну од демократског предсједника за моју јавну подршку његовом републиканском ривалу.
Додик је од тих дана "зарадио" и санкције од предсједника Бајдена, који је отишао даље и на списак санкција уврстио комплетан политички врх Републике Српске, па чак и чланове Додикове породице. Присталице Хамаса и Хезболаха на муслиманској страни Босне – колико је изненађујуће – нису третиране слично. Нису им изречене никакве санкције.
Међутим, ако је неко у демократским круговима у САД процијенио да ће казнене мјере сломити Додика или га натјерати на ред, процјена се показала потпуно погрешном. Током посљедње изборне кампање у САД, поново је отворено подржао Трампа, и то са природним, искреним ентузијазмом. Шетао је около носећи црвену капу на којој је писало „Учините Америку поново великом“ и обасуо републиканског кандидата и његову платформу обилним похвалама. Истовремено, он је прошлог новембра затражио од Срба који живе у САД да гласају за Трампа, дијелом зато што ће он „штитити породичне вриједности и друге конзервативне вриједности“. Након избора, ова подршка није ни мало ослабила, иако републичка администрација још није кренула да укине санкције Додику.
Да ли подржавате и Трампов план за појас Газе?
Свакако. Његов приједлог је тако логичан и исправан. Непријатељско становништво Газе мора да оде негдје другде. Они су показали своју природу, видјели смо шта желе да вам ураде, иако је рука Израела увијек била пружена у миру. 7. октобра дошли су да убију невине, ненаоружане људе који су само жељели да живе, да прослављају живот. Приликом посјете сајту Ре'ери'им или на једној забави у Новој Кибуцу, монструозна природа ужасног злочина који је тамо почињен Екстремизам Арапа у Гази донио је трагедију пограничним заједницама, али је разбио и илузију Газе да се уз њу може живјети у миру и проблем гурнути под тепих, не може се живјети поред њих, и зато подржавам Трампов план.
Да ли и на Балкану налазите изразе исламистичког екстремизма?
Апсолутно. Заставе Хамаса и ИСИС-а на демонстрацијама у Сарајеву нису биле само симболи – оне су пренијеле политичку поруку. Исламисти не траже суживот, они теже да другима наметну своју вољу и идеологију. И даље се усуђују да износе лажне оптужбе против Израела, жртве масакра, да је починио 'геноцид'. Дуго смо патили од агресије која личи на оно што ви доживљавате, на примјер, није проблем само Израела, он је годинама био главни спонзор екстремних исламских организација.
"Спознај патњу и слободу"
Додикова забринутост је чврсто укоријењена у чињеницама. Екстремни ислам се укоријенио у муслиманском дијелу Босне, а иако је још увијек очито у домену мањине међу Бошњацима, тренд је застрашујући. Истраге о нападима исламиста широм Европе откриле су да су у многим случајевима трагови водили у Босну. Нажалост, шиитски Иран више није једини који шаље своје отровне пипке у муслиманске регионе балканске земље. Ердоганова Турска се с њом такмичи за примат. У овом такмичењу ниво екстремизма и испирања мозга само расте, а то је прије него што се спомене коруптивни утицај катарске Ал Џазире , која емитује широм Балкана на локалним језицима.
Није ни чудо што у насталој ситуацији предсједник Додик проналази многе паралеле између положаја Јевреја на Блиском истоку и положаја Срба у Босни, „Као што Израел не дозвољава било ком спољном фактору да диктира када и како треба да штити свој народ, одбацујемо и идеју да ће о нашој безбједности одлучивати они који нас не поштују. Безбједност није питање компромиса – то је питање опстанка“.
Шта покушавате да научите од Израела?
Од Израела учимо шта значи одлучност, јединство и вјера у његову снагу. Бењамин Нетанјаху и народ у Израелу показују шта је потребно свакој слободној нацији – одлучност за самоодбрану када је то потребно, без обзира на цијену. Ова одлучност није израсла из политике, већ из историјског искуства. Јевреји и Срби су два народа који су стајали раме уз раме када су многи били свједоци нашег вијека. нису успјели, а они ће наставити да пропадају, то није само заштита садашњости, већ и испуњавање завјета датог пред патњом ваших очева и поштовање њиховог сјећања, јер и ми понављамо овај завјет на мјестима страдања и херојства нашег народа. То је суштина борбе Израелаца и Срба – не престајући да се боре за оно што је вама свето.
Да ли постоје додатне паралеле између израелске приче и приче о Србима и Републици Српској?
Јевреји су народ који је највише страдао на свијету, а Срби су страдали више од других на Балкану. Израел одбија да се извини за своје постојање, а и ми то чинимо. Бранимо истину, чувамо сјећање и разумијемо да историја није почела јуче. Заправо, у Јад Вашему (израелском меморијалу Холокаусту) и у логору Јасеновац, они који се не сјећају прошлости су осуђени да је понављају, то је разлог зашто смо ми, Срби, дужни да се сјећамо – да не мрзимо, него да преживимо и да се не поновимо народ који зна шта су страдање и слобода и један и други народ су научили да је цијена слободе висока, али је цијена покорности још већа. Дакле, разумијемо се боље од других. Зато стојимо једни уз друге, у добрим и тешким временима.
Израел је изградио своју снагу, између осталог, на економској моћи и технолошкој моћи. Да ли идентификујете могућности у овим областима у Републици Српској?
Имамо ресурсе, знање, талентоване људе – недостаје нам мира који би нам омогућио да све то искористимо. Имамо енергенте, пољопривреду, туризам, информационе технологије, али Сарајево стално покушава да кочи наш развој. Као што Израел одбија да други одређују његову будућност, ми нећемо пристати да постанемо таоци политичке и бирократске опсаде Сарајева.
Који је разлог зашто муслиманска већина у БиХ покушава да вас малтретира?
Не тражимо оно што није наше, али се нећемо одрећи онога што нам припада. Границе су светиња за сваки народ, посебно када су усидрене у међународним уговорима. За нас су границе Републике Српске засноване на духовним и историјским основама, а међународна заједница их гарантује. Дијалог је могућ само када постоји међусобно уважавање. Проблем БиХ је то што бошњачке елите не желе компромис - желе надмоћ, а то није мир за стабилност. Знамо да договор треба да буде сачињен од компромиса, а не од предаје. Нетанјаху је показао да је могуће када је потписао Абрахамов споразум и изградио односе са арапским земљама заобилазећи екстремисте. То је модел који ми такође промовишемо.
Јевреји и Срби су два народа која су стајала раме уз раме у 20. вијеку када су се многи надали да ће бити свједоци нашег истребљења. Нису успјели, а пропадаће и даље. Када се Израел брани, то не само да штити садашњост, већ и испуњава завјет дат пред страдањем ваших очева и поштује њихову успомену. То разумијемо јер овај завјет понављамо и на мјестима страдања и херојства нашег народа.
Спајањем руку против мржње
Проблем Републике Српске није ограничен само на експанзионистичке тежње муслиманске већине у Босни, која више пута покушава да наруши њен аутономни статус. Права потешкоћа, сматра Додик, лежи у томе што већина европских земаља, осим Мађарске Виктора Орбана, то омогућава. Због посебне структуре Босне, позиција спољних актера има огромну тежину – стране судије се именују у Уставни суд БиХ, а други странац служи као високи представник, спољни администратор са веома широким овлашћењима.
Управљање државом преко екстерног администратора, којег уопште нису бирали њени грађани, само по себи је апсурд, али у случају садашњег посланика Кристијана Шмита у мјешавину је додата још једна компонента – именовање Нијемца Шмита није одобрено од стране Савјета безбедности УН, па стога нема валидност, бар у очима руководства Републике Српске.
Додик је одбио да послуша Шмитове инструкције, а као предсједник је потписао закон који је усвојио парламент којим се проглашава да пресуде Уставног суда БиХ не важе у Републици Српској. За ове радње суђено му је у Сарајеву. Како се може кривично гонити изабрани лидер народа због потписивања сагласности на закон који се доноси већином гласова – питате се? Испада да је у данашњој Босни могуће и немогуће.
Али, пресуда по очигледно политичкој оптужници била је само увод. Права експлозија, која сада пријети да разбије Босну и можда је чак баци у ватру обновљеног рата, догодила се управо када је Додик слетио у Израел како би учествовао на међународној конференцији на високом нивоу коју је водио министар за питања дијаспоре и борбу против антисемитизма Амицхаи Цхикли . Прво је босански суд објавио пресуду српском лидеру (једна година затвора и забрана обављања политичке функције на шест година), а неколико дана касније затражио је да Интерпол за њим распише међународну потјерницу.
Можда би још један политичар поздравио изненадни рефлектор који је пао на њега због скандалозне пресуде, али је Додику углавном било непријатно. Постиђен што је пажња медија скренута са главног питања – борбе против антисемитизма због које је дошао у Израел – на тривијално и сензационално, „Дошао сам у јеврејску државу да се удружим у рату против мржње према Јеврејима. Антисемитизам је зло, које нажалост није нестало са завршетком Другог свјетског рата, али данас поприма нови облик забринутости, понекад у новом облику забринутости. Иста мржња према Јеврејима и Израелу нам показује да није извукла поуке из прошлости, а то би требало да нас све забрине и не користимо двоструке стандарде упориште у Републици Српској“.
- У политици нема случајности - објашњава Додик динамику догађаја, док су се око њега распламсале нарав, а медији широм свијета надметали ко ће дати најдраматичнији наслов у вези са налогом за хапшење за њим.
- Тачно у тренутку када сам стигао у Израел да говорим против антисемитизма, екстремизма и тероризма, Сарајево предузима чин политичке и вјерске мржње, који долази од истих људи који су марширали улицама града са заставама Хамаса. Они који су парадирали са симболима Хамаса и ИСИС-а траже моје хапшење само зато што сам у Јерусалиму, зато што стојим уз народ који зна шта је борба за опстанак, зато што одбијам да ћутим пред гласовима мржње према Јеврејима и Србима, који се поново чују у БиХ. Моја порука је јасна, био сам у Израелу када су ме покушали утишати и доћи ћу поново - рекао еј Додик.
Тражећи наметање страних вриједности
Док Додик наставља да подржава јеврејску државу без сумње, будућност конфликта у БиХ је окружена неизвјесношћу, више него икада. Сваки насилан покушај Бошњака да га ухапси може бити окидач за праве сукобе, али и без тога, климава заједница муслимана, Срба и Хрвата пријети да се распадне.
Унутрашњим тензијама придодаје се и апетит сила, јер скоро сви покушавају да повуку конце. Брисел и Турска за Бошњаке, Мађарска, Србија, Русија за Републику Српску, а Хрватска за Хрвате, наравно. Заплет је толико тежак да су, као и у другим случајевима сукоба, очи окренуте ка Трампу. Можда ће и спаситељ из Бијеле куће разријешити босански чвор, поготово што је сличност у свјетоназору између њега и Милорада Додика просто запањујућа, и то не само у погледу њихове недвосмислене подршке Израелу.
Није случајно што председник Републике Српске аплаудира одлукама америчког предсједника и његовом рату против радикалних љевичарских покрета. „Протесте и демонстрације против мене, сличне демонстрацијама против Нетанјахуа у Израелу, финансирали су исти центри моћи – УСАИД и друге фондације које настоје да обликују свијет по свом виђењу и наметну стране вриједности сувереним народима“, објашњава Додик, додајући да је увјерен да покушај страног утицаја и напори „дубоке државе“ неће успјети, "Трамп, Нетанјаху и ја служимо као мете, не зато што смо учинили нешто лоше, него зато што нисмо вољни да се предамо. Не могу нас побиједити на изборима, па су се окренули другим методама да нас одстране".
Слично Доналду Трампу, Додик се нашао на удару још једног контроверзног питања – одбио је да отвори врата муслиманској имиграцији.
- Република Српска није пристала да постане сабирни центар за мигранте јер знамо шта то носи – штету по безбједност, идентитет и друштво - тврди Додик.
Опет видимо разлику између нас и Сарајева – ми штитимо ред и закон, а њима је у интересу да неодговорно преплаве земљу мигрантима под плаштом дискурса о људским правима, рекао је Додик.
Додик је, по обичају ових дана, понудио и Американцима да потпишу уговор за тражење и производњу ретких метала, који би могли бити присутни на тлу Републике Српске. Према његовим речима, постоји изводљивост за проналажење литијума, магнезијума и других минерала у источном делу региона, а њихов економски потенцијал би могао да достигне 100 милијарди долара.
- Увјерен сам да је Доналд Трамп човјек који ће ослободити свијет - изјавио је Додик послије предсједничких избора у САД, а чини се да је посљедњих мјесеци само ојачао у мишљењу. Ослобађање свијета је тешка мисија, али је можда мало могућа када јој приступимо заједно. Бар што се њега тиче, "балкански Трамп" је спреман да корача ка циљу поред првобитног Трампа, шта год да буде.