Седам књига у ужем избору за Годишњу награду Удружења књижевника Српске
Ријеч је о дјелима "Андрак" Михајла Орловића, "В.Д." Горана Врачара, "Мартин удио" Сање Савић Милосављевић, "Нешто неизрециво блиско" Александре Мариловић, "Поруб" Саве Гуслов Марчете, "Скућиште", Марка Миловановића Маруна и "Хватати змију туђом руком", Војина Тривуновића.
Ово је саопштио жири у саставу Андреја Марић, предсједница, те Жељка Аврић и Аћим Тодоровић, чланови.
Њихово образложење за поменуте наслове, наведене по азбучном редосљеду, преносимо у цијелости.
"Андрак", Михајло Орловић
Кратак, динамичан и занимљив роман, чврсте иако фрагментарне структуре, који од првог поглавља настоји да аутентичност и увјерљивост исприповиједаног потврди елементима документарности, нарочито кроз истраживачко-новинарску позицију наратора. Уз помоћ различитих приповједних техника расплиће се интригантна прича (повремено на граници фантазмагорије) необичног јунака трагичне судбине. Аутор ствара и ефекат изневјереног очекивања у посљедњем дијелу романа, у форми исповијести главног лика. У роману је изразито наглашена симболика ријеке, острва, снова, а основни покретачки мотиви јесу сагрешење и потреба за искупљењем.
"В. Д.", Горан Врачар
Живописан и тематски врло актуелан роман, као својеврсна слика савременог свијета, уводи у причу бројне ликове, чије су судбине изразито преплетене, али аутор све то открива постепено, по моделу криминалистичких романа. Карактеризација ликова изведена је кроз њихове поступке и густо ткане дијалоге, у којима неријетко више сазнајемо из оног неизговореног. Развијају се различити приповједни рукавци, у којима је ријеч о брачним и/или породичним односима, љубави, пријатељству и, нарочито, политици и корупцији. Крај романа доноси неочекиван преокрет, који овај роман ионако суморног и мрачног амбијента чини још и трагичним.
"Мартин удио", Сања Савић Милосављевић
Роман о личном и колективном болу, о његовој катарзичности, трпљењу, човјековим слабостима, о пропуштеним приликама и кајању, али и о људској доброти, саосјећању, солидарности и помагању, погубности и величини љубави, заузимања и жртве за блиске. Роман је досљедно исприповиједан техником сказа, кроз три аутентична гласа, и три лика различите генерацијске припадности, чије се приче и животне судбине снажно преплићу. Ауторка постепено открива степен њихове повезаности, док истовремено гради појединачна суочавања са универзалним егзистенцијалним питањима опстанка, губитка, идентитета и припадности, увезујући их и у заједничку причу о страдању српског народа кроз другу половину 20. вијека.
"Нешто неизрециво блиско", Александра Мариловић
Особена пјесничка књига, самосвојне, помало и затворене поетике, али већ самим насловом предодређена да читаоцу буде блиска и препознатљива. У форми лирске исповијести, ауторка нуди луцидне пјесничке слике смјештене у бајколик амбијент, уз изразиту маштовитост и фантазмагоричност. Пјеснички субјекат ове књиге је изразито сензуално биће, широкогрудо, склоно сањарењу, које сваким стихом слави љубав. На плану пјесничког језика истичу се несвакидашњи спојеви ријечи, те веома ефектни обрти и поентирања.
"Поруб", Сава Гуслов Марчета
Приповједна проза која на трагу Кочићеве тематике и поетике исписује животне судбине “с планине и испод планине“. Било да су те приче трагичне (поготово када говоре о лудилу или смрти), или да говоре о љепшим странама сеоског живота (љубав, солидарност, бројно и здраво потомство), заједничка одлика им је изразита животност свих ликова и нарочито њиховог језика. Насловна прича, вјероватно једна од најбољих, истовремено представља метафору цијеле ове збирке која, иглом, концем, порубом (и змијањским везом), настоји да сачува у памћењу златну прошлост, како индивидуалну и интимну, тако и ону колективну.
"Скућиште", Марко Миловановић Марун
Тематски врло компактна пјесничка књига, чврсто и прецизно компонована, подијељена на три пјесничка циклуса (“Окућиште“, “Укућиште“ и “Заогњишта“), у којима су персонификовани дијелови куће, различити кућни предмети, те појмови који симболишу заједницу и настајање (породицу, земљу, стварање, почетак, вјеру). На трагу Попиних пјесничких поступака, аутор кроз антропоморфизацију наведених предмета и појмова тражи одговоре на општа и универзална питања, јер се заправо у свим тим предметима огледа човјеков микрокосмос, а у свим појединачним пјесмама ријеч је заправо о унутрашњем свијету човјека и његовом односу према традицији, али и о питањима индивидуалног и колективног идентитета.
"Хватати змију туђом руком", Војин Тривуновић
Пјесничка књига коју одликује згуснут, редукован стих, лишен сувишних ријечи, интерпункције и риме, али мисаоно и емотивно веома разбокорен. Ауторов одабир пјесничке форме је компатибилан језгровитом поетском изразу, тематско-мотивском избору из индивидуалног и колективног животног круга, завичајног и породичног миљеа, као и народне и историјске традиције.