Прва у низу јавних расправа о Нацрту устава Републике Српске (ВИДЕО)
Из Српске јасна порука да ће новим уставом, искључиво домаћи легално и легитимно изабрани представници доносити одлуке и одлучивати.
Устав - највиши правни акт једне државе. Један такав, Република Српска усвојила је 28. фебруара 1992. године.
Од тада до данас, претрпио је бројне измјене, највише интервенционизмом високих представника.
33 године након доношења првог, због очувања уставности и под пријетњом од поновног задирања у њене надлежности, Српска је спремна да донесе нови устав.
Док из политичког Сарајева Српској оспоравају право на уставност, заборављају да Устав Републике Српске представља најстарији законодавни акт у БиХ, који је унијела у Дејтонски мировни споразум.
- Ми смо данас у много бољој позицији. Имамо много стабилнију позицију и можемо сасвим пуним капацитетом да размишљамо о свему томе. Да прије свега, ако је икако могуће, опстанемо у овој дејтонској БиХ, а ако није, да онда идемо својим путем - каже Витомир Поповић, предсједник Радне групе за израду новог устава Републике Српске.
Осим нелегитимног Кристијана Шмита и његовог дјеловања, највише атака на Републику Српску и њену уставност долази од крњег Уставног суда БиХ.
Професор уставног права Синиша Каран каже да ће усвајањем новог устава, Српска одговорити на бројне вишегодишње покушаје страних фактора, високих представника и вануставних институција да угрозе вољу народа, интегритет Српске и дејтонске БиХ.
- Нови устав поставиће ствари на своје мјесто и вратити све у уставне оквире, гдје ће домаћи легално и легитимно изабрани представници доносити одлуке и одлучивати, а не да нам одлуке доносе странци и политичке математике којима се гази изборна воља грађана - рекао је Каран.
Нови устав представља кључни корак у процесу борбе за осигурање суверене и стабилне дејтонске Републике Српске, сматра генерални секретар предсједника Српске, Јелена Пајић Баштинац.
Она је за Срну нагласила да нови устав, који се темељи на Дејтонском мировном споразуму, није само правна, већ и политичка декларација која се тиче сваког грађанина и сваког друштвеног сегмента Републике Српске.
- Сматрам да је ово тренутак у којем Република Српска мора да да одговор и да кроз нови Устав и државне законе очува Републику Српску и њене институције и мислим да су данас оне најугроженије - наводи Пајић Баштинац.
Нови устав требало би да буде резултат консенсуза представника и политичког и друштвеног живота Српске.
Због тога је од великог знача да се и што већи број грађана укључи у јавну расправу, сматра правник Огњен Тадић.
Тиме би, каже, у нови устав био уткан суверенитет сваког грађанина.
- И садашњи устав Републике Српске је одбрана Републике Српске али искуство више од три деценије његове примјене као и разне интервенције које су вршене на његов текст у овом тренутку дају разлог да се утврди јединствен текст који ће имати своје дуго трајање и обезбиједити нам најшири консензус о томе какву Републику Српску желимо - казао је Тадић.
Осим у Источном Сарајеву, јавне расправе о Нацрту устава Републике Српске биће одржане у Требињу, Приједору и Градишци.