Лагумџија и Конаковић тражили осуду руководства Српске, а од СБ УН-а добили позив на дијалог (ВИДЕО)
Изјава стигла из Њујорка готово је иста ономе што годинама поручују из Бањалуке.
Поштовање Устава и прихватање чињенице да је Српска уставна категорија.
Међутим, оно што је усвојено у Савјету безбједности није баш одушевило политичко Сарајево.
Поштовање Дејтонског мировног споразума, дијалог и консензус три конститутивна народа и два ентитета.
То је оно за шта се Република Српска залаже, али и оно на шта позивају чланице Савјета безбједности Уједињених нација.
- УН позива оба ентитета, све конститутивне народе и остале, као и политичке актере, да се придржавају одредби Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ, те да се укључе у искрен и конструктиван дијалог ради очувања политичког јединства и стабилности државе - наводи се у саопштењу Савјета безбједности УН-а.
Изјава усвојена у Њујорку, није баш одушевила оне у Сарајеву и испунила њихова очекивања и надања.
Нигдје у њој се не осуђује руководство Српске, не пријети демократски изабраним представницима, што Елмедин Конаковић и Златко Лагумџија на све начине покушавале да изнуде.
- Перцепција глобалних сила је таква да у изјаву Савјета безбједности УН није унесена ниједна реченица за коју је лобирао Златко Лагумџија, ни она у којој се подржава Кристијан Шмит, ни она којом се осуђује Милорад Додик или Република Српска. Сагласни смо када је ријеч о заштити територијалног интегритета и позива на поштовање Дејтонског споразума, консензуса при одлучивању и рјешавању проблема кроз дијалог - рекла је Жељка Цвијановић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ.
Истина о БиХ излази на видјело и на глобалној сцени, сматра премијер Српске Радован Вишковић.
Каже да се лажи политичког Сарајева полако раскринкавају.
Нагласио је да је Република Српска уставна категорија те да други ентитет треба да прихвати ту реалност.
- Политички покушаји да нешто остварите што нисте могли годинама, вијековима, узалодно то радите. Узалудно. Република Српска је чињеница и Република Српска је ту. Што прије то прихватите то ће бити лакше и вама и нама - јасан је Вишковић.
Међутим, у Бриселу и даље не одустају од кршења демократских принципа и властитих начела.
Европска комесарка за проширење Марта Кос сматра да легитимно изабрани предсједник Републике Српске Милорад Додик неће бити саговорник када се буде разговарало о рјешењима за БиХ.
- Саговорници се не бирају споља, они се бирају изнутра. Пошто ми одлучујемо о свом статусу БиХ, ми бирамо саговорнике. Значи, Република Српска ће бирати ко је представља, а не неко други - истиче Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.
Дипломате које су говориле за нашу телевизију сматрају да закључак Савјета безбједности показује да и даље постоји здрав разум код великих сила.
Радикализација на коју позивају из Сарајева, додају, само би додатно нарушила стабилност у читавом региону.
- Република Српска је и овог пута била у праву. Генерлно је у праву када отвара теме које су од судбинског значаја за мир и безбједност и за нормално функционисање БиХ. Овога пута се то поклапа и са интересима неких великих сила - каже Зоран Миливојевић, дипломата.
Његов колега Лучијано Калужа наводи да позив који је упућен да се подрже Устав БиХ, Дејтонски мировни споразум и мисија ЕУФОР-а у потпуности одговарају настојањима Републике Српске да се, како каже, управо ови кључни документи и ЕУФОР као такав подрже.
- Савјет безбједности УН је само на један начин верификовао политику институција Републике Српске - јасан је Калужа.
Савјет безбједности недвосмислено је подржао дијалог два ентитета и три народа у БиХ, као и консензус, а не наметања, што је до сада била пракса, углавном на штету српског народа, изјавио је политиколог Војислав Савић.
- Савјет безбједности УН је својим ставом потцртао да је прошло вријеме волунтаристичког међународног интервенционизма у корист насилне унитаризације БиХ и констатовали су стање о којем српски представници говоре годинама. БиХ је могућа само у оквирима који су договорени Дејтоном - сматра Савић.
И све док једна страна заговара дијалог и поштовање уставноправног поретка, а друга призива страни интервенционизам и прекрајање онога што је основа свега, а то је Дејтонски споразум, остаје питање да ли је и коме оваква БиХ потребна.