Обиљежавање 41 године од смрти Бранка Ћопића
Код Ћопићеве бисте у дворишту спомен-школе биће положени вијенци, док ће књижевни час бити одржан код спомен-куће књижевника.
Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у Хашанима. Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.
Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за дјело "Не тугуј бронзана стражо".
Од 1968. године Ћопић је био члан Српске академије наука и уметности.
Други свјетски рат подстакао је Ћопића да напише романе "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј бронзана стражо" и "Осма офанзива", затим приповијетке "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Љубав и смрт", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", "Горки мед", "Свети магарац", "Људи с репом" и збирке пјесама "Огњено рађање домовине" и "Ратниково прољеће".
Написао је и романе за дјецу "Орлови рано лете", "Славно војевање" и "Битка у златној долини" /познати су као "Пионирска трилогија"/ и "Магареће године", збирке прича "Приче партизанке", "Вратоломне приче", "Приче испод змајевих крила" и "Доживљаји мачка Тоше".
Аутор је збирки пјесама "Чаробна шума", "Армија одбрана твоја", "Партизанске тужне бајке", "Вечерње приче", "Дједа Тришин млин" и "Несташни дјечаци".
Бранко Ћопић извршио је самоубиство 26. марта 1984. године скоком са савског моста у Београду.