Четврт вијека током којих је један човјек промијенио Русију и заокренуо - свјетску историју
Прије двадесет и пет година, 26. марта 2000. одржани су предсједнички избори у Русији на којима је побједу однио Владимир Путин. Тада вхероватно нико није могао да предвиди да ће он обиљежити једну историјску епоху. А обиљежио ју је и оставио дубок траг, не само у руској, већ и свјетској политици.
Пресудно утицао на препород Русије
Када је нешто раније, августа 1999, руска Државна дума изабрала Путина за премијера, нико није вјеровао да ће се он на том мјесту дуго одржати, јер је за осамнаест мјесеци прије његовог избора на челу руске владе промијењено пет људи, подсјећа професор на београдском Факултету политичких наука и руководилац Центра за руске студије тог факултета, др Синиша Атлагић.
- Међутим, послије двадесет пет година можемо говорити о човјеку који је у потпуности обиљежио свјетску историју. У посљедњих четврт вијека Русија је значајно промијењена - оцијењује он и додаје да је први изазов за Путина био рат у Чеченији.
Истиче, да је улога Путина, снага његовог имиџа и организацијске способности да заустави тај рат, била пресудна у том тренутку.
- Каква ли би Русија била данас у територијалном смислу – он је тада буквално спасавао земљу од распада - истиче Атлагић.
Већ 2007, током свог другог предсједничког мандата,Путин је могао да се обрати западним политичарима на Минхенској безбједносној конференцији на равној нози. У том чувеном говору он је назначио главне правце кретања руске спољне политике и упозорио да Русија доживљава ширење НАТО-а на исток као пријетњу.
Русија је, дакле, свега седам година послије Путиновог избора имала довољно потенцијала и снаге да не пристаје на свијет који иде у правцу који су зацртали западни политичари – Путин је у том тренутку војно подигао земљу до тог нивоа да је могао да се супротстави Западу.
- И у економском погледу, Русија је потпуно препорођена. Русија је данас технолошки развијена држава - истиче Атлагић.
Највеће признање стигло из Вашингтона
Али, чини се да нико није дао веће признање Путину од Американаца – државни секретар Марко Рубио признао је прије неколико недјеља да је Русија глобална сила.
- То смо од Американаца чули први пут послије тридесет-четрдесет година, а то је превасходно заслуга Путина. У том смислу и свијет се значајно промијенио. Садашњи преговори (у Саудијској Арабији) нису само преговори између САД и Русије, већ су преговори о двије слике свијета и то говори о томе колики је значај Владимира Путина на глобалном плану - констатује он.
Долазак Владимира Путина на чело Русије 2000. занимљив је примјер за истраживаче које занима улога историјских личности у свеукупног историји, каже историчар, професор Филозофског факултета у Београду, др Милош Ковић.
- Управо је његов долазак на власт примјер колико личности могу да утичу на историјска кретања - истиче он.
Према његовим ријечима, поглед из Србије нужно је усмјерен ка свјетским кретањима и посљедицама у међународним односима, судбини Балкана и српског народа – у томе се види огромна промјена.
- До 2000. живимо у униполарном свијету. Већ тада се видјело да ће неке државе, као што је Кина, израсти у велике силе. Међутим, од доласка Путина на власт може да се прати процес промјене међународног поретка, из униполарног, који је водио у непрекидне ратове НАТО земаља против “непослушних“ држава, да бисмо добили поредак у коме се Русија вратила на мјесто које јој у историји међународних односа, бар од 17. и почетка 18. и вијека припада - објашњава Ковић.
Ради се о путу у праведнији поредак, прије свега праведнији из перспективе мањих земаља које се не слажу са диктатима и нису спремне да служе интересима САД, Њемачке, Велике Британије, Француске и осталих западних земаља, закључује наш саговорник.
Политичка каријера актуелног руског предсједника почела је 1990. у родном Санкт Петербургу, гдје је био савјетник тадашњег градоначелника Анатолија Собчака, једног од истакнутих заговорника друштвених и економских реформи у Совјетском Савезу.
У Москву прелази 1996, гдје обавља дужности директора Федералне службе безбједности, секретара Савјета безбједности Русије, а потом и премијера. Вршилац дужности предсједника постао је на нову 2000. годину, када је тадашњи предсједник Борис Јељцин поднио оставку. На изборима одржаним 26. марта 2000, Владимир Путин је побиједио са освојених 53,44 одсто гласова.
Предсједничку функцију обављао је до 2008, када је поново преузео функцију премијера, да би 2012. поново био изабран за предсједника и на том мјесту остао до данас.