

Све већи број грађана одлучује се за кредитна задужења (ВИДЕО)

Високе каматне стопе, инфлација и промјенљиви економски услови, додатно утичу на одлуке грађана, док банке нуде различите моделе кредитирања.
Ненамјенски или потрошачки кредити често се користе за покривање трошкова попут реновирања дома, куповине аутомобила, путовања или непланираних издатака, док се стамбени узимају ради куповине или изградње некретнина. Весна Пуцар Грубор узимала је кредите различитих намјена.
- Подизала сам кедит и стамбени и мислим да је то јако корисно, да човјек живи у свом стану, умјесто да даје кирију а што се тиче других намјена, некад сам подизала и готовински кад ми је требало за неке друге сврхе - рекла је Весна Пуцар Грубор.
Ненад Новаковић сматра да ненамјенске кредите треба избјегавати јер су ризични и доста скупљи од стамбених. Међутим, прије 20 година задужио се код банке да би изградио кућу.
- Није било друге, најпаметније је када имаш паре па не мораш дизати кредит а кад немаш пара, онда узмеш кредит - каже Новаковић.
Према подацима Централне банке БиХ кредитно задужење грађана БиХ достигло је рекордних 12,88 милијарди марака, од чега су ненамјенски потрошачки кредити износили 9,32 милијарде, чинећи чак 71,2 одсто укупног дуга становништва.
Већина ненамјенских средстава отишла је за задовољавање краткорочних потреба, сматра економиста Александар Љубоја.
- Једним дијелом је везано за егзистенцијално питање а једним дијелом и за пораст потрошње, поготово код млађих генерација у смислу задовољења неких потреба које нису егзистенцијалног карактера, више су луксзуног карактера - додао је Љубоја.
У Републици Српској, грађани су по основу кредита задужени 3,3 милијарде. У поређењу са 2023. годином, ријеч је о расту за око 300 милиона или десет одсто.
- На ове 3,3 милијарде 60 одсто су стамбени кредити остатак су потрошачки. Стамбени кредити се у просјеку дижу на 20 година и то је трајнија категорија у банкарског кредитног портфолија - истиче Срђан Шупут, директор Агенција за банкарство Републике Српске.
Из Агенције за банкарство истичу да задуженост грађана Српске није велика ако поредимо земље у окружењу, као што је нпр. Хрватска, која је у Европској унији, гдје велики број грађана, егзистира на основу кредитних картица и позајмица.