Добој: Служен парастос жртвама "крвавог прољећа" усташких јединица (ВИДЕО)
Томанићи, Кузмићи, Билићи, Нинковићи, Алаџићи, страдале су цијеле породице, чак и дјеца. Усташе из Присада и околних села, комшије, дошли су у Станове и побили све што им се нашло на путу. Стана Горановић памти очеве ријечи од којих хвата језа.
- Његова жена је скочила у ватру када су јој узели најмлађег сина из наручја. Прво су старијег бацили у ватру, а када су узели из наручја најмлађег сина и она је за њим скочила у ватру. Тако да је и она била жртва - навела је Горановић.
У једном дану село је опустејло. Голоруке мајке с дјецом у наручју, сви који су се затеклу у Становима, побијени су на мучки начин. Приче потомака личе једна на другу.
Новак Лукић каже да су тог дана страдали родитељи његове мајке из породице Томанић, која је покољ преживјела јер се седам дана прије злочина удала и одселила.
- У рано јутро опасали су куће и на спавању убијали људе. Живи су сами себи копали јаме у које су их убацивали након што су их убили, а затим су јаме запалили бензином - присјећа се Лукић.
Живку Мишкићу убијен је дјед Симеон из Осретка у Станарима, који је према казивању оца тог кобног дана у Становима био на сахрани пријатеља.
- Опколили су их све, бацили у једну јаму. Једни причају да је то извршено хладним оружјем - изјавио је Мишкић, коме су ту причу потврдила и његова три стрица.
О овом злочину познатом као "крваво прољеће" остао је запис Живка Ђедовца, на основу свједочења шестогодишње дјевојчице Невенке Алаџић, једине која је преживјела масакр тог 20. марта 1945. године. О усташком злочину у Становима код Добоја у бившој држави, годинама се ћутало.