МИП Србије: Мартовски погром на Космету - напад на идентитет и право Срба да живе на својој земљи
У саопштењу се наглашава да је оно што је почело лажним оптужбама убрзо ескалирало у талас оркестрираних напада усмјерених на брисање српске присутности на Косову и Метохији.
- За само два дана 20 људи је изгубило животе, више од 4.000 Срба је насилно протјерано из својих домова, а читаве српске четврти су уништене. Куће, школе, здравствени центри и институције културе су спаљене до темеља, 35 православних цркава и манастира је оскрнављено и вандализовано, а више од 10.000 непроцјењивих вјерских реликвија и артефаката уништено је у покушају да се напише нова верзија историје и избрише она права - наведено је у саопштењу Министарства објављеном на друштвеној мрежи Икс.
Over two decades ago, in March 2004, one of the most devastating outbreaks of violence occurred against the #Serbs in #KosovoandMetohija. What began with false accusations quickly escalated into a wave of orchestrated attacks aimed at erasing the #Serbian presence from the… pic.twitter.com/pSZe7tdOAE
— MFA Serbia (@MFASerbia) March 17, 2025
Из Министарства спољних послова Србије указују да уништавање 17. марта 2004. године није било само физичко.
- То је био напад на идентитет, насљеђе и право цијелог народа да постоји на својој земљи. Упркос размјерама насиља, правда и даље изостаје, а одговорни нису кажњени. Двадесет и једну годину касније ране мартовског погрома остају свјеже. Сјећање на ове догађаје није само поштовање жртава, то је и обавеза да се такви злочини никада више не понове - закључује се у саопштењу.
Данас се навршава 21 година откада је из јужне српске покрајине у рушилачким нападима албанских екстремиста протјерано 4.012 Срба, а већина њих се није вратила. У таласу насиља тада је убијено 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбједности.
Повријеђено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је око 800 српских кућа. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима заувијек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вијековима преживјела османску окупацију и свјетске ратове.
Према изворима УН, послије окончања сукоба 1999. године са Косова и Метохије протјерано је 236.000 Срба, Рома и Албанаца, док су се остали повукли у сеоска и мала градска гета чувана жицом и војницима Кфора, уништено је 148 цркава и манастира, отето је и нестало 1.080 Срба и Рома, од којих 500 није пронађено, а за многе од њих сумња се да су завршили као жртве трговине органима.