Нови Устав Републике Српске посљедња шанса за спас дејтонске БиХ (ВИДЕО)
Устав, као темељни правни акт самозаштите, самоодбране и државности Републике Српске усвојен је историјског 28. фебруара 1992. године на изнуђеној Скупштини српског народа и скоро четири године старији је од дејтонског Устава БиХ.
Готово три деценије трпио је промјене, дијелом овлаштених законодаваца - Републичког парламента, а понајвише неовлаштених – правним насиљем страних представника и кохезионих домаћих послушника, с циљем деградације Српске и њених институција и утапања у централизовану Босну.
Коаутор иницијалног акта и доктор уставног права, професор Радомир Лукић, нема дилему.
- Не видим ништа лоше у доношењу новог устава с обзиром да је постојећи устав на много мјеста и много пута нагрђен дјеловањем страних управљача БиХ. 130 амандмана, што оних што је донела НСРС, што оних који су наметнути одлукама високог представника, скоро је престигао иницијални број чланова који је садржавао први Устав - нагласио је Лукић.
"Дара је додатно превршила мјеру" када је вануставни Суд изрекао пресуду уставном предсједнику Српске јер је поштовао уставне норме. Био је то покушавај пресуде не само појединцу, већ и институцији предсједника, овлашћењима Народне скупштине, задужењима Републичке владе, обавезама Службеног гласника.... и на крају самом Уставу Српске.
Али, тај неуставни покушај изнудио је уставни одговор у форми новог темељног правног акта с циљем заштите уставности Српске загарантоване Дејтонским споразумом.
- Нови устав Републике Српске је брана од самовоље оних који у БиХ живе од наших проблема који, рекла бих, те проблеме поготово у посљедње вријеме и стварају. Мислим да су ово историјски дани и да је ово историјски тренутак за Републику Српску. На жалост, опозција у Републици Српској не препознаје тај тренутак - истакла је Јелена Пајић Баштинац, генерални секретар предсједника Републике Српске.
Опозиција у Српској, међутим пресуду предсједнику Српске гледа кроз призму судског епилога појединцу, а не уставној републичкој институцији. Гледиште ни за унцу није промијенила ни након што су сарајевским формално судским, а у суштини политички мотивисаним поступцима, обухваћени и премијер Српске и предсједник републичког Парламента.
У овој кризи, каже Пајић Баштинац, опозиционе партије виде само савршену прилику да, уз помоћ неуставног стваралаштва Кристијана Шмита и бошњачке политичке елите, преузму власт без избора.
И док опозиција, као штит опструкцији изгласавања новог Устава истура кризни тренутак и приоритетни мир и стабилност, из Социјалистичке партије, са идентичним приоритетом, питају хоћемо ли онда одустати и од Републике Српске и од основа демократије!?
- Прихватимо ли то данас, прихватамо и обесмишљавање институција БиХ и Српске, Устава БиХ и Устава Српске, обесмишљавање основних демократских процеса у БиХ, а на крају и угрожавање суверенитета у БиХ - каже потпредсједник СП Срђан Тодоровић.
Нови устав Републике Српске неће и не смије бити у супротности са Уставом БиХ и Дејтонским мировним споразумом, јасна је порука предлагача и поборника. Тиме је разобличен покушај опортуниста из Српске и ван њених граница да ову уставну активност окарактерише као неуставну и дестабилизирају, мишљења је Горан Селак, предсједник СПС-а.
Усвајање првог Устава Републике Српске било је визионарско и историјско дјело! Карактерисала га је српска саборност. Уз Устав је Српска сачувала идентитет свој и свог народа и уставну позицију скројену 1992., а међународно признату и потврђену 1995. у Дејтону!
Хоће ли бити саборности и визионарства и у овом историјском тренутку када, након широке јавне расправе, овај темљени правни акт поново стигне пред народне посланике?