Служењем парастоса и полагањем вијенаца обиљежена годишњица од егзодуса сарајевских Срба (ВИДЕО)
Радмила Ћосић дошла је из Источног Сарајева да присуствује парастосу, да положи цвијеће на троје својих сродника и прислужи свијеће за покој њихових душа.
- Овдје ми је сахрањен братић Војо Шуваило и двојица синова мојих рођака. Војо је био заробљен у логору `Силос` у Тарчину са осталим члановима породице, убијен је у Храсници - каже Радмила.
Она објашњава да је Војо након 40 дана ексхумиран и размијењен, па сахрањен у Мишевићима код Хаџића, а онда је трећи пут сахрањен и коначни смирај његова душа нашла је овдје у Братунцу.
Егзодус Срба из Хаџића, Илијаша, Грбавице, Вогошће почео је након потписивања Дејтонског мировног споразума. Оно што су сачували у рату морали су да предају у миру.
Предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале поручио је да је након албанске, егзодус Срба из Сарајева била друга српска голгота у 20. вијеку.
- Напуштали смо огњишта, остављали све и кретали кроз олују, носећи кости погинулих сабораца, по снијегу и леду у неизвјесност зарад слободе. То се не може и не смије заборавити - поручио је Лале.
Он је подсјетио да ни за 29 година није дочекана правда и да многи злочини над сарајевским Србима нису процесуирани.
- Нама остаје да се и даље боримо да се правда барем дјелимично задовољи јер су многи починиоци злочина, као и свједоци, помрли и да се сјећамо погинулих српских јунака, одајемо им почаст - рекао је Лале.
Бошњачки медији и политичари годинама оспоравају егзодус сарајевских Срба, тврдећи да су се добровољно одселили. Из удружења Сарајевски Срби истичу да је Србима у Сарајеву тада била угрожена безбједност и да су морали отићи.
Проблеми Срба у Федерацији БиХ данас су очување имовине, која је многима узурпирана.
Док постоји Република Српска морамо се сјећати оних који су најзаслужнији за њено стварање - поручио је начелник општине Братунац Лазар Продановић.
- То је незапамћен егзодус и јединствен по томе што су Срби на поласку са својих огњишта понијели и своје мртве саборце да се непријатељ не иживљава над њиховим гробовима, што је јединствен случај у историји. Ми смо дужни да се сјећамо погинулих и бринемо о њиховим породицама које су уточиште нашле у Братунцу и дају допринос његовом развоју, култури и свим садржајима - истакао је Продановић.
Вијенце су положиле делегације и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата.