СВЈЕТСКИ ДАН РОМА

Предсједник Савеза Рома Републике Српске Саша Машић оцијенио је да положај Рома у Републици Српској није задовољавајући и изразио наду да ће се у неком догледном времену наћи добра политчка воља да се мало више пажње посвети и ромској популацији. Он је истакао да Рома у БиХ има од 75.000 до 100.000, док их у Републици Српској има од 15.000 до 17. 000 и истакао да су велики број њих социјални случајеви. Машић је најавио да се вечерас у Дому културе у Дубравама, у општини Градишка, обиљежава "Ромска ноћ" на којој ће бити представљен пригодан културно-умјетнички програм. ПРИЈЕДОРСКИ РОМИ У НОВИМ КУЋАМА Предсједник Удружења Рома општине Приједор Рамо Салешевић рекао је на свечаности поводом Свјетског дана Рома да приједорски Роми дочекују овај дан у весељу јер је управо завршен пројекат изградње и реновирања тринаест кућа за ромске породице. "Највећи проблем Рома јесте становање, и веома смо радосни што се 13 породица управо уселило у нове куће. Куће су изграђене у оквиру пројекта `Стамбено збрињавање Рома`, чија је вриједност 260.000 КМ. Пројекат су финансирали Министарство за људска права и избјеглице БиХ са 250.000 КМ и општина Приједор са 10.000 КМ“, рекао је Салешевић. Салешевић је истакао да велики проблем за око 700 приједорских Рома представља незапосленост. "Тренутно је у Приједору запослено само седам Рома. Ипак, ситуација се стално поправља, а до недавно радило их је само двоје", рекао је Салешевић. Он је рекао да око 60 одсто младих приједорских Рома не зна свој матерњи језик, те да ће Удружење Рома тражити помоћ од општине како би се ромској дјеци држала предавања о њиховом матерњем језику. Начелник општине Приједор Марко Павић рекао је да је општина препознала проблеме Рома и да они треба да буду равноправни са осталим грађанима. "Општина Приједор је у претходном периоду дјеловала у неколико смјерова. На пољу образовања већ имамо прве Роме на факултету и вишим школама, а већина их похађа основну и средњу школу, а општина им набавља уџбенике. Радимо и на инфраструктури у ромским насељима, а очекујемо да ове године добијемо значајнија средства како би коначно ријешили проблем Рома у Приједору", рекао је Павић. На данашњи дан 1971. године у Лондону је одржан Први конгрес Рома, када је за ромску химну проглашена пјесма "Ђелем-ђелем", а установљена је и застава са точком као централним симболом. Овај конгрес је први пут на једном мјесту окупио интелектуалце из реда ромског народа, који су на том скупу дефинисали свој циљ - Стоп расизму, дискриминацији и егзилу и први пут дали препоруке за организовање ромског народа. На конгресу је и верификован назив припадника овог народа - Роми, а дотадашњи називи означени су као недостојни и увредљиви. Одржавање Конгреса допринијело је повећању укључености Рома у друштвени живот и подстакло осуде дискриминације и расизма над припадницима овог народа. Послије првог Конгреса Рома повећан је број ромских невладиних организација, културно-умјетничких друштава и клубова. Роми, традиционално мирољубив народ, потичу са простора данашње Индије. Након првих знакова дискриминације и прогона напуштају Индију и у трагању за бољим условима живота насељавају Европу. Долазак Рома у Европу први пут је забиљежен на подручју Трансилваније (Румунија) 1416. године, док се у хроници града Форелија (Италија) спомињу 1422. године. На просторима БиХ званично се спомињу почетком 16. вијека. Према званичном попису из 1991. године, у БиХ живи око 9.000 Рома, међутим ромске невладине организације, којих је око 40 у БиХ, констатовале су да је тај број много већи и процјењују да у БиХ данас живи између 85.000 и 100.000 Рома. Према званичном попису из 2002. године у Србији живи око 108.000 Рома. Према незваничним процјенама, у Србији живи око 450.000 Рома. Више од половине Рома у Србији живи у неформалним насељима, којих према процјенама има око 600, а више од стотину на територији Београда. У ЕУ живи између 10 и 12 милиона Рома, који су у много лошијем социјално-економском положају у односу на просјечно становништво. Према истраживањима проведеним у шест земаља чланица, само 42 одсто ромске дјеце завршава основну школу, док је европски просјек 97,5 одсто. Према процјенама, само десет одсто ромске дјеце похађа средњу школу. Незапосленост међу Ромима је најизраженија, а резултат тога је да често живе у тешким условима, без воде и струје. Очекивани животни вијек за Роме десет је година краћи од европског просјека.