Hungarian Conservative: У БиХ борба за власт у којој се правосуђе користи као оружје за покоравање српског руководства
Текст Елене Фриц за Hungarian Conservative.
Као гром је 12. марта 2025. године експолидрала вијест: тужиоци у БиХ наредили су хапшење предсједника Републике Српске Милорада Додика. Расписане су и потјернице за предсједником Владе Српске Радованом Вишковићем и предсједником Народне скупштине Српске Ненадом Стевандићем. Оптужба тужиоца Ћазима Хасанпахића је "атак на уставни поредак". Али шта се заиста крије иза овог драматичног преокрета? Да ли је то легитиман напор да се очува јединство земље или још једно поглавље у дугој саги о Европској унији и њеним заступницима који политички наоружавају правосуђе у БиХ? Као критички посматрач балканске политике, сматрам да је ово друго далеко вјероватније и сматрам да је то опасан маневар за моћ и утицај.
Она је написала да Тужилаштво БиХ, које је одговорно за издате налоге, не функционише у изолацији, већ дјелује под притиском међународних актера - ЕУ и њемачког политичара Кристијана Шмита, те да је то непобитна чињеница.
- Тај њемачки дипломата, чији ауторитет нема јасну подршку Савјета безбједности УН, упорно дјелује као извршилац Брисела, са намјером да смањи аутономију Републике Српске - нагласила је Фрицова.
Према њеним ријечима, оптужба за "напад на уставни поредак" дјелује као "свеобухватна етикета" која се лако примјењује на било кога ко се супротставља централистичкој агенди политичког Сарајева и ЕУ.
- Гдје су докази? Који конкретни поступци оправдавају тако озбиљну оптужбу? Објава остаје фрустрирајуће нејасна, а та недореченост није случајна. Двосмислене оптужбе су обиљежје оних који не желе или не могу да пруже чврсте доказе - написала је Фрицова.
Фрицова је у тексту описала Додика као "без сумње поларизујућу фигуру" и истакла да он као предсједник Српске чврсто брани интересе српског народа, заснивајући свој став на Дејтонском мировном споразуму.
- Његови клеветници га оцјењују као сепаратисту, али Додик инсистира да једноставно брани права која су његовом ентитету загарантована Дејтоном - пише Фрицова.
Фрицова је нагласила да нису неочекивани налози за хапшење Додика, Вишковића и Стевандића, те да су услиједили након што је предсједнику Српске изречена казна затвора у трајању годину дана и забрана бављења политиком у трајању од шест година због наводног одбијања да поштује одлуке Кристијана Шмита.
- Пресуда је сама по себи била скандалозна и Срби је виде као напад на њихову аутономију. Сада је ситуација додатно ескалирала - хапшење умјесто преговора - навела је Фрицова.
Коментаришући Хасанспахића, Фрицова наводи да је он отјелотворење суштинског проблема у правосуђу БиХ, чија је независност веома сумњива.
- Хасанспахићу није страна контроверза. Он је одавно заузео став лојалног савезника централистичких власти у Сарајеву, које су блиско повезане са ЕУ и САД. Његова умијешаност наводи на кључно питање да ли он служи правди или дјелује као инструмент шире политичке агенде - истакла је Фрицова.
Према њеним ријечима, моменат издавања налога, недуго након што је предсједник Српске одбио ауторитет полиције и правосуђа на нивоу БиХ на територији Републике Српске, указује на координисану одмазду и ради се о борби за власт у којој се правосуђе користи као оружје са циљем покоравања руководства Српске.
Фрицова је указала на интересантну чињеницу да Хрвати у БиХ једва да примјећују ову дебату.
- Као и Срби, Хрвати се љуте због политике централизације Сарајева и приступа ЕУ, који ефективно учвршћује бошњачку доминацију. Ипак, налози за хапшење издају се само за српске политичаре, упркос распрострањеном незадовољству Хрвата због њиховог неријешеног статуса - навела је Фрицова.
Она је оцијенила да такво селективно циљање открива да циљ није правда, већ подривање Републике Српске, највеће препреке централистичким амбицијама.
- ЕУ, која се представља као заговарач демократије и владавине права, чини се да побија сопствене вриједности. Умјесто да једнако третира три конститутивна народа у БиХ, Брисел бира стране и ризикује даљу нестабилност - нагласила је Фрицова.
Фрицова је истакла да је улога САД "стални извор гњева у Републици Српској", посебно током мандата бившег америчког амбасадора у Сарајеву Мајкла Марфија, који је био на тој функцији до прошле године.
Она је навела да је Марфи за Србе симбол политике у којој је константно фаворизована бошњачка страна.
Фрицова је оцијенила да су одлуке дипломатске мисије током мандата Марфија изазвале посебан гњев.
- Под његовом контролом, Амбасада САД је углавном запошљавала Бошњаке, што су у Републици Српској протумачили као очигледну пристрасност. То је додатно допринијело перцепцији да су САД намјерно скрајнуле забринутости Срба и Хрвата, док су подржавале централистичке напоре /политичког/ Сарајева - истакла је Фрицова.
Она је навела да присталице предсједника Додика спекулишу о потенцијалној промјени става САД током мандата нове администрације у Вашингтону коју тренутно предводи предсједник Доналд Трамп.
За Додика, пише Фрицова, то би могло да пружи пријеко потребан подстицај, ојача његову позицију и ублажи критике Запада упућене његовом вођству.
Фрицова упозорава да објава налога за хапшење није само напад на Додика и његове савезнике, већ представља преседан који угрожава крхку равнотежу Дејтонског мировно споразума.
- Када централно правосуђе покрене тако тешку офанзиву против руководства једног ентитета, без јасних доказа или обзира на политичке посљедице, то отвара пут ка даљем раздору. Српски народ неће тихо пристати на то. Они виде Додика као заштитника њихових права - навела је Фрицова.
Она је упозорила да би пријетња хапшењем, којом се ни у ком случају не смањују тензије, могла да "доведе до радикализиције".
- А гдје је међународна заједница? НАТО и ЕУ појачавају своје присуство, али чини се да умјесто да посредују, они намјерно потпирују ватру - нагласила је Фрицова.
Она је указала да вијест о налозима за хапшење Додика, Вишковића и Стевандића не оглашава побједу правосуђа, већ открива срамну политизацију правосуђа на нивоу БиХ.
- Тужилац Ћазим Хасанпахић је можда јавно лице тог потеза, али праве архитекте тога бораве у Сарајеву и Бриселу. Оно чега смо свједоци није спровођење закона, већ неспретан приказ доминације којим се газе тежње српског и хрватског народа, те подрива саме темеље Дејтонског споразума - истакла је Фрицова.
Она је нагласила да ЕУ, умјесто што спроводи своје игре моћи, треба да престане да мијеша своје прсте у БиХ.
Фрицова је навела да мир у региону зависи од међусобног поштовања свих страна, укључујући Србе и Хрвате, који само желе да заштите своју безбједност и самоопредјељење.
- Брисел мора да прекине да нахушкава етничке групе једне против других, да поштује постијеће споразума и позове на окончање репресије и окретање дијалогу. БиХ једино кроз такав пут може да обезбиједи мирну будућност, умјесто да се упушта у нове сукобе - закључила је Фрицова.
Извор: Hungarian Conservative