Познати швајцарски лист о Шмиту: Човјек са квази диктаторским моћима елиминише непожељне политичаре (ФОТО)
Аутор чланка о актуелној ситуацији у БиХ је Кристоф Моргел, изузетно битан и угледан члан водеће швајцарске странке - СВП и бивши посланик Националног савјета Швајцарске.
Текст чланка преносимо у цијелости:
Милорад Додик, предсједник Републике Српске, осуђен је на годину дана затвора. Забрањено му је да обавља политичку функцију шест година. Ово није осуда за корупцију или било који други злочин, већ једноставно за игнорисање налога неизабраног страног званичника. Баварац Кристијан Шмит (ЦСУ),"високи представник" за БиХ изабран од стране Управног одбора Савјета за спровођење Дејтонског споразума, управља земљом са широким овлашћењима, а да никада није био изабран од стране народа или потврђен од стране Савјета безбједности УН. Самовољно правило које подсјећа на колонијална времена.
Сумња у политички дослух
Додик је 2023. године донио законе који су требали поништити одлуке Уставног суда БиХ и високог представника. То је било довољно да га осуди – на основу кривичног закона који је сам Шмит увео. Страни званичник измишља злочин и осигурава да демократски изабрани политичар буде кажњен.
Додик је рекао за Велтвохе: "Како држава може бити суверена када је највиша сила странац? Како може да постоји демократија ако одлуке народно изабране владе може да поништи један човјек? Пресуда показује да БиХ није слободна држава, већ да је под контролом спољних сила док Запад критикује Русију због њеног утицаја у сусједним земљама, амбасадори Европске уније именовали су гувернера у БиХ. Човјек са квази диктаторским моћима који елиминише непожељне политичаре. То су двоструки стандарди у свом најчистијем облику. Европска унија редовно у продорном обиму наглашава колико се тешко бори за демократске вриједности".
У БиХ се, међутим, тренутно дешава супротно. Земља се своди на протекторат, којим влада европска моћна елита која игнорише вољу народа. Пресуда је скандал. Шмитов ауторитет се доводи у питање, али чини се да суд слиједи његов примјер. Да ли је то заиста било независно, или је било неког утицаја у позадини? Суђење је било мутна ствар: готово да нема јавних доказа, тајни поступак. Очигледна је сумња у политички дослух. Додик је више пута критиковао тај процес – укључујући и у фебруару када је напао америчку организацију УСАИД, иако је раније радио са њом, али ко би му могао замјерити ако запад користи двоструке аршине?
Дејтонским споразумом из 1995. окончан је рат у БиХ и успостављен јасан поредак: БиХ је остала као држава, али са широком аутономијом за два ентитета, Републику Српску и Федерацију БиХ. Али током година, све више и више одговорности се пребацује на Сарајево – супротно првобитном договору. Високи представник је некада био створен да надгледа мировни споразум, али је сада његов највећи непријатељ.
Колонијално понашање
Посљедице по политику су фаталне. Умјесто да се обезбиједи мир и стабилност, изазивају се отпори и подјеле. Додик је већ најавио да ће се постепено повлачити из државних институција и враћати се првобитном облику Дејтонског споразума. Он тражи право да политику БиХ обликују три конститутивна народа у БиХ - муслимански Бошњаци, православни Срби и римокатолици Хрвати - а не њемачки бирократа. Уколико се то не деси, Република Српска би могла да оде у самосталну будућност.
ЕУ, а посебно Савезна Република Њемачка, тврде да брани демократију. Али, у БиХ показују своје право лице. Својим колонијалним понашањем Шмит не промовише мир, већ га уништава. Њена свемоћ и самовоља разоткривају лицемерје Запада: док се ЕУ представља као бранилац суверенитета у Украјини, у БиХ смјењује демократски изабране политичаре и замјењује их нелегитимним званичницима. Случај Додик показује да се не ради о демократији, већ о диктатури. Таква ситуација, иако у другачијој форми, могла би да угрози и Швајцарску ако пристане на споразум о субординацији са ЕУ.