Погледајте радну верзију новог Устава Републике Српске (ФОТО)
Како је предвиђено новим Уставом, Бањалука ће бити главни град Републике Српске, док ће статус пријестонице добити Источно Сарајево/Пале, пише у радној верзији Устава.
Преамбула
Преамбула Устава каже да се уставно уређење Републике Српске темељи на правном континуитету од 9. јануара 1992. године као дана проглашења Републике и 28. фебруара 1992. када је донесен први Устав Републике Српске; на историјском континуитету средњовјековне државности земаља кјима су владале династије Немањића, Контроманића и друге; на Договореним основним принципима (Женевски принципи од 8. септембра 1995.) и наставку договорених принципа (Њујоршки принципи од 26. септембра 1995.), као и породичним вриједностима које уживају највиши степен заштите Републике.
Наглашавајући посвећености поштовању људског достојанства, слобода, демократских вриједности, владавине права, уважавајући традицију српског и других народа у борби против фашизма и нацизма, изражавајући опредјељеност за потпуно поштовање и примјењивање Општег оквирног споразума за мир, који Анексом 4 недвосмислено прихвата, потврђује и гарантује уставно-правни положај Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске као уставотворни орган доноси Устав Републике Српске.
Основне одредбе
Основне одредбе дефинишу Републику Српску као суверен, јединствен и недјељив уставоправни ентитет (суверенитет), потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир БиХ, те Уставом БиХ.
Република Српска је држава српског народа и свих народа и грађана који у њој живе.
У члану 4 дефинисано је да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, те да јој припадају све државне функције и надлежности осим оних који су чланом 3. Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ.
Чланом 5 каже се да Српска суверено одлучује о овлашћењима Републике задржавајући право да својом слободном вољом иступа из споразума (на нивоу БиХ). Даље је дефинисано да се споразум из овог става може потврдити референдумом у Републици, те да се Споразум о промјени граничне линије између Републике Српске и ФБиХ може такође потврдити референдуом.
Члан 6 прописује да Народна скупштина и Влада Српске могу обуставити примјену било којег акта, мјере или активности органа на нивоу БиХ, а који немају Уставу БиХ. Закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској.
Такође, прописано је да ће се закони које доноси Парламентарна скупштина БиХ примјењиваће се на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина Републике Српске.
Брчко дистрикт
Чланом 7 регулисано је питање територије која је јединствена, недјељива и неотуђива у складу са Споразумом о граничној линији између ентитета.
Ово питање бави се и Брчко дистриктом за који је прописано да је у заједничној својини Републике Српске и ФБиХ и тај статус се не може мијењати без њихове сагласности.
Самоопредјељење
Чланом 9 је прописано да Република Српска има право на самоопредјељење. Такође, каже се да Српска може успостављати специјалне паралелне везе, удруживати се у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења са сусједним и другим државама или групом држава.
Симболи
Службени језици су српски, те језици бошњачког и хрватског народа, а службена писма ћирилица и латиница. Република Српска има заставу, грб и химну, те се њихов изглед уређује уставним законом.
Оно што је извјесно је да химна неће бити "Боже правде", јер се наводи да ће се “након химне Републике изводити свечана пјесма "Боже правде".
Главни град је Бањалука, а пријестоница Републике је Источно Сарајево/Пале.
Људска права и слободе
Норме које гарантују људска права и слободе мање-више су исти као у претходном уставу. Тако се гарантује слобода мисли, опредјељења, савјести и увјерења, као и јавног изношења мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мијешања јавне власти.
Чланом 34 јамчи се слобода вјероисповијести, а вјерске заједнице су једнаке пред законом и слободне у извршавању вјерских послова и обреда.
Српска православна црква је црква српског народа и других народа православне вјере и има заштиту Републике
У члану 37. је прописана слобода политичког организовања и дјеловања, а дјеловање организација и појединаца који се финансирају из иностранства дозвољено је само под условима утврђеним законом.
Имовина
У глави која третира економско и социјално уређење, у члану 59. прописано је да Република самостално и без ограничења управља и располаже имовином, и иста се не може отуђити осим у случају прописаним законом.
Природна богатства Републике користе се под условима и на начин предвиђен законом.
Одбрана и међународна сарадња
Међу права и дужности Републике уврштени су и одбрана и међународна сарадња. Одбрана је прописана у глави ВИИ, чланом 116.
Њим је прописано да Република Српска може прогласити војну неутралност или одлучивати о војном савезу са другим државама.
Чланом 116а прописано је да Република Српска има своју војску и да се о Војсци Републике Српске доноси посебан закон.
Власт
Организацијом Републике предвиђено је, као и до сада, да уставотворну и законодавну власт обавља Народна скупштина Републике Српске, да Српску представља предсједник Републике, док извршну власт врши Влада, а судска припада судовима.
Чланом 80. прописано је да Народна скупштина расписује републички референдум, али и референдум о статусу Републике. У ставу 7 истог члана предвиђено је да Народна скупштина расписује изборе за народне посланике и предсједника Републике.
Став 16 члана 80. предвиђа да Скупштина, као и до сада ратификује споразуме о специјалним паралелним везама, али и споразуме о удруживању у сложене државне заједнице федералног или конфедералног уређења.
Новим уставом није предвиђено постојање Вијећа народа.
Када је ријеч о функцији предсједника, најзначајнија промјена је да више нема потпредсједника и да се потпредсједници више ни не бирају на изборима.
Као нова надлежност, уврштено је командовање Војском и постављање и унапређивање официра Републике Српске.
У члану 98. прописано је да предсједник Републике неће бити кривично или грађански одговоран за било који поступак извршен у оквиру његове дужности.
Судска власт
Када је ријеч о судској власти, надлежности претежно остају исте, с тим што Уставни суд Републике Српске сада одлучује о примјени закона и аката органа БиХ на територији Републике Српске.
Када је ријеч о судовима и тужилаштвима, прописано је да се законом оснива Високи судски и тужилачки савјет Републике Српске. А он је надлежан за именовање, вођење дисциплинског поступка и престанка мандата судијама и тужиоцима у Српској.