Мандић: Излаз из кризе у БиХ сигурно није наметање рјешења супротних Уставу
- Колега Милан Кнежевић и ја смо жељели да пошаљемо јасну поруку српског народа из Црне Горе који представљамо, а који жели да се очува мир у региону и поштује Дејтонски споразум који је зауставио рат у Босни и Херцеговини. Заиста сматрам да непромишљене одлуке појединаца у овом моменту угрожавају стабилност - рекао је он у интервјуу за данашњу Политику.
Говорећи о могућим политичким посљедицама када је ријеч о осуди предсједника Републике Српске Милорада Додика, истакао је да вјерује да ће на крају преовладати хладне и прибране главе и да ће се сачувати мир, а да нас све друге опције одводе у неизвјесност каква сада није потребна ниједној земљи на Балкану.
- Морамо да научимо да радимо заједно, поштујћи једни друге и чувајући свој идентитет и традицију. Сигурно је да рјешење не би било употреба силе или наметање рјешења супротних Уставу БиХ - навео је он.
Одговарајући на питање шта је са његовом иницијативом о повратку српског језика у Црној Гори, гдје је он маргинализован иако њиме говори убедљива већина грађана, рекао је да је иницијатива о проглашењу српског језика службеним у Уставу Црне Горе процес који траје и да се сада улази у фазу отпочињања широког дијалога у свим сферама друштва.
- Борба за положај нашег језика није почела нити јуче, нити на изборима 2023. или 2020. године, већ оног момента када је једна парламентарна већина 2007. године донијела Устав који је био супротан реалном стању у нашој земљи - рекао је он.
Подсјетио је да је црногорски језик проглашен службеним 2007. године иако је сходно резултатима пописа из 2003. године српским језиком говорило 63,5 одсто грађана Црне Горе.
- Имали смо попис 2023. године и видели смо да његови резултати потврђују да се Устав из 2007. мора поправљати, па је природно да нова парламентарна већина усагласи народну вољу са највишим правним актом у земљи. Дискриминаторне одреднице треба одмах одстранити, а кроз најшири могући дијалог доћи до рјешења којима ће бити задовољена правда и то питање смо снажно отворили пред политичком јавношћу Црне Горе - рекао је Мандић.
Додао је да нико не може оспорити право најбројнијој језичкој заједници у Црној Гори да се избори за статус који јој припада, а то значи, како је истакао, да српски језик не може Уставом бити третиран као језик другог реда.