Павловић: Дејтонска или унитарна/шеријатска БиХ?
Павловић је нагласио да се испод површине медијских и политичких наратива намеће питање свих питања - да ли ће се у БиХ одржати мир и стабилност кроз институционалну одбрану дејтонске БиХ или ће правосудни мутант антидејтонским дјеловањем отворити пут реализацији панисламистичког пројекта – стварању унитарне, односно исламске/шеријатске државе у Европи?
- Мир и стабилност за нашу дјецу су сваком нормалном и добронамјерном човјеку главни циљ - навео је Павловић у ауторском тексту за Срну који преносимо у цијелости:
Када је прије само неких двјеста година, тачније 1805, султан Селим Трећи својим ферманом наредио да се Срби из Сарајева и околине више не вјешају и не набијају на колац у порти и на капији Старе цркве у Сарајеву, то није била посљедица тога што је шеријатско правосуђе Османског царства Србима обезбиједило законску заштиту, већ директна посљедица реалности Првог српског устанка из 1804. године.
Какво је било расположење хришћана у тадашњој окупираној БиХ најбоље свједочи извјештај двојице фрањеваца из Широког Бријега, који су свом надлежном надбискупу у Ђакову писали да су једва успјели спријечити своју паству да, у националном заносу, не крене за вождом Карађорђем.
Да је одлука Селима Трећег била условљена побуном хришћана, а не промјеном односа шеријатског правосуђа према њима, потврђује и наставак његове наредбе. Наиме, у ферману је стајало да се казна вјешањем и набијањем на колац настави /иако је већ постојала пракса распињања Срба на главну капију порте, односно црквеног дворишта ове најстарије богомоље у Сарајеву и околини/, али на "погоднијим" мјестима у другим махалама!
Наука је доказала да се, након трагичног искуства Холокауста, на одређен начин измијенила ДНК структура Јевреја. Можемо ли претпоставити колика је трансгенерацијска траума код Срба и других хришћана након готово пет вијекова страдања и терора под оваквим шеријатским правосуђем Османско-турског агресора? Да ли је такво право и правосуђе током тих скоро пет стотина година утицало на некакве измјене ДНК структуре Срба?
Истовремено, литургијска свијест и етос српског народа и његових елита чували су свијест о личној одговорности сваког појединца, а самим тим и прилику за сваку нову генерацију. Управо због тога настали су и стихови пјесника: "Остајте овдје, сунце туђег неба...", када су, након Аустроугарске окупације, Срби муслиманске вјере масовно напуштали данашњу територију БиХ и одлазили у Турску.
Управо је тај нови окупатор, кроз своју политику идентитетског инжењеринга, поцијепао Србе по вјерском основу и посијао сјеме пројекта "Бошњак". Тај пројекат је временом идеолошки мутирао, да би се у "Холидеј ину" крајем септембра 1993. године поново појавио у новом руху. У својој суштини панисламистички, у функционалном смислу евроатлантистички и глобалистички.
На велику жалост свих у бившој Југославији и шире, умјесто Фикрета Абдића, припадника традиционалног ислама, који је изабран на изборима, преваром на његово мјесто долази аутор панисламистичког манифеста "Муслиманске браће" – Алија Изетбеговић. Тако идеолог и вођа панисламистичке структуре "Муслиманске браће" у БиХ постаје први "Зеленски" у Европи, који свој народ и све народе у окружењу уводи у крвави грађански рат ради стварања исламске државе у Европи, у којој ће владати шеријат, односно БиХ, а истовремено ће помоћи ширењу НАТО-а на исток.
Успјели су да, почетком грађанског рата, на силу преузму и Исламску заједницу у БиХ, те да за реиса поставе Мустафу Церића, чиме "Муслиманска браћа" преузимају ову вјерску структуру и до данас је контролишу.
Сви данашњи политички лидери и припадници политичког и војног врха муслимана-Бошњака изникли су из Алијиног шињела, од Лагумџије па надаље. Најближи сарадник Алије Изетбеговића је, према данас доступним информацијама, Обами бин Ладену обезбиједио око 18 милиона долара помоћи. Стога не чуди директна укљученост исламистичких структура из БиХ у планирање и реализацију напада на Сједињене Америчке Државе 11. септембра 2001. године. Обичан, муслимански и немуслимански народ, жртвован је ради остваривања радикалних циљева политичког ислама.
Пошто стратешки циљ стварања исламске, шеријатске државе у Европи није доведен до краја оружаним ратом због потписивања међународног мировног споразума у Дејтону, његова реализација настављена је другим средствима. Хришћанима у БиХ – Србима и Хрватима – у први мах није било јасно зашто је муслиманско/бошњачка страна у БиХ наставила пројекат мајоризације немуслимана и стварања фактички унитарне државе.
Највећи проблем за њих представљала је чињеница да је дејтонска БиХ настала на основу међународног мировног споразума и да је њен устав – Анекс четири тог споразума – такође међународни уговор који су потписале Република Српска и Федерација БиХ као зараћене стране и стране уговорнице. Зато им је била потребна помоћ политичког Запада и исламских земаља попут Ирана, Турске, Катара и других, како би створили комбинацију правосуђа на нивоу БиХ, насталу из неприродног "блуда" глобалистичког лаwфаре-а /злоупотребе права ради уништења политичког противника/ и шеријатске агресорске праксе са почетка текста.
Да би тај правосудни мутант, који почива на правилима која по потреби доносе најмоћнији играчи глобалног Запада, а истовремено се ослања на горе поменуту шеријатску праксу која флагрантно дискриминише хришћане и друге немуслимане у БиХ, добио и "грбу на леђима", побринуо се један пропали њемачки политичар са менталитетом нацистичког гаулајтера – и сама Њемачка, која га је овдје послала.
Као што су нас "добре душице" из иностранства и њихови пријатељи из нашег народа убјеђивали да политички Запад, односно глобалистичке окултне елите, не нападају и не убијају нас већ "злог" Слободана Милошевића, тако нас данас на исти начин увјеравају да не нападају српски народ и Републику Српску, већ "злог" Милорада Додика. Вјероватно је проблем у нама, јер кога год да изаберемо на изборима за политичког лидера у посљедње три и више деценија, он некако у очима наших непријатеља и домаћих заблудјелих душа постане зао – и онда они крену у покушај да нас униште, како би уклонили то "зло".
Потпредсједник САД Џејмс Дејвид Венс недавно се у Њемачкој осврнуо на успостављену праксу лаwфаре-а, која почива на правилима глобалистичких окултних структура, и том приликом споменуо случај Румуније. Наравно, Венс, као искрени хришћанин и поборник традиционалних вриједности, свакако би имао шта да каже и о случају политичког прогона легално изабраног предсједника Републике Српске, стране потписнице Анекса четири, односно Устава БиХ.
Можемо само замислити шта би рекао – или можда шта ће тек рећи – предсједник Доналд Трамп, ако сазна и схвати да је новцем америчких пореских обвезника деценијама финансирано рађање и развој глобалистичко-шеријатског правосудног мутанта, уз све нацистичку "грбу" као вишњицу на шлагу.
Руководство Републике Српске има уставну и међународноправну обавезу да, свим расположивим демократским средствима, штити српски конститутивни народ и све грађане Српске, дејтонски устав, односно Анекс четири као међународни споразум чији је потписник, а који дефинише улогу и мандат Уставног суда у БиХ. Осим тога, дужност Српске је и заштита самог Дејтонског мировног споразума, који је са свим анексима, сходно Резолуцији Савјета безбједности УН 1031, обавезујући дио међународног права.
Упркос болној историји, Срби и Хрвати су успјели да пронађу заједнички језик за суживот у БиХ, а тај темељ представља дејтонска структура БиХ и Анекс четири као међународни споразум који има функцију устава.
Међутим, када након глобалисте, бившег амбасадора САД Мајкла Марфија, из БиХ оде и "грба" са мутанта, остаће проблем панисламистичко-глобалистичких структура, које чине све да спријече развој стабилности кроз дејтонску структуру БиХ.
Сви који познају историју и политичке прилике на овим просторима одлично знају да рушење дејтонске структуре БиХ значи успостављање унитарне, односно исламске шеријатске државе.
Тако да се, када загребемо испод површине медијских и политичких наратива, намеће питање свих питања: да ли ће се у БиХ одржати мир и стабилност кроз институционалну одбрану дејтонског устава и дејтонске БиХ или ће правосудни мутант са "грбом" својим антидејтонским дјеловањем отворити пут реализацији панисламистичког пројекта – стварању унитарне, односно исламске/шеријатске државе у Европи?
Искуство хришћана – Срба и Хрвата, али и великог броја припадника традиционалног ислама у БиХ – говори нам да враћање у реалност шеријатског окупаторског правосуђа са почетка текста, никоме не може донијети добро.
Свиђало нам се то или не, остаје нам само да се држимо сваког слова и зареза дејтонског устава, који смо испреговарали и потписали у Дејтону а Савјет безбједности УН верификовао. Мир и стабилност за нашу дјецу су сваком нормалном и добронамјерном човјеку главни циљ, наведено је у ауторском тексту који је објављен и на сајту ЦДПИ