Митровић: Циљ Закона о подстицајима - одржив раст, повећање инвестиција и запосле
Он је истакао да је овај закон, који је ступио на снагу 1. јануара, од изузетног значаја за привреду Српске с обзиром да обезбјеђује повољније услове за подстицање привреде.
- Овим законом успоставља се сврсисходнији приступ и дјеловање на привредна кретања у смислу одређене врсте подршке привредницима и благовремене реакције, те омогућава привредницима планску финансијску подршку - појаснио је Митровић.
Осим тога, додао је, намјена подстицајних средстава усклађује се са савременим европским трендовима.
НОВИНА - УВОЂЕЊЕ ПОДРШКЕ ЗА ПРЕЛЗАК ПРИВРЕДЕ НА ЗЕЛЕНУ И ЦИРКУЛАРНУ ЕКОНОМИЈУ
Митровић је рекао да се, осим досадашњег подстицаја за директна улагања намијењеног само за увођење савремених технологија, уводи и подршка преласку привреде на зелену и циркуларну економију, што је неопходно привредницима, посебно извозницима како би своје производе могли пласирати на све захтјевније европско тржиште, те и у погледу рециклаже.
Он је нагласио да ново законско рјешење не мијења опредјељење Владе Републике Српске за подстицање привреде, већ побољшава одређене формулације, усклађује их са европским трендовима и уводи јаснији и једноставнији начин, односно услове за остваривање права на подстицај, као и контролу намјенског утрошка средстава с циљем да се средства плански усмјере привредним субјектима.
- Привредно окружење и услови пословања константно се мијењају и стога захтијевају флексибилнији приступ и бржу реакцију, тако да ова материја, по природи привредно-економска, захтијева конкретније уређење путем подзаконских аката, односно уредби - навео је Митровић.
ПОЈЕДНОСТАВЉЕН ОСНОВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ПОДСТИЦАЈ
Он је подсјетио да су донесени подзаконски акти, односно Уредба о додјели подстицаја за улагања и Уредба о додјели подстицаја за повећање плате радника.
Циљ Уредбе о додјели подстицаја за улагања је подршка подстицању улагања привредних субјеката /привредних друштава и самосталних предузетника/ у сврху побољшања конкурентности произвођача, унапређења производних капацитета, подстицања равномјерног регионалног развоја и доприноса одрживом развоју.
- У односу на важећи поступак додјеле подстицаја за директна улагања, овом уредбом мијења се начин за остваривање права на подстицај, те се поједностављује документација која се доставља с циљем пријаве улагања на јавни позив - рекао је Митровић за Срну.
Он је навео да привредни субјекти неће имати обавезу да израђују и на јавни позив достављају пројекат као посебан документ, који је представљао основ за остваривање права на подстицај.
- Умјесто пројекта као посебног документа и пратећих спецификација, привредни субјект у обрасцу захтјева наводи основне елементе предметног улагања - нагласио је Митровић.
ИСПЛАТА ПОДСТИЦАЈА ПО ПРИНЦИПУ РЕФУНДАЦИЈЕ
Такође, додао је он, овом уредбом уводи се и новина у вези са исплатом подстицаја, те се прописује исплата подстицаја по принципу рефундације.
Поменути принцип, нагласио је Митровић, подразумијева да је привредни субјект дужан у потпуности да реализује улагање по основу које је остварио право на подстицај у прописаном року, те потом доставља захтјев за исплату подстицаја.
- Намјера увођења принципа рефундације у исплати подстицаја је побољшање дисциплине и одговорности привредних субјеката у вези са реализацијом улагања, а имајући у виду продужење рока реализације које је на овај начин омогућено - рекао је Митровић.
Он је навео да се овом уредбом уводи и могућност за привредне субјекте да право на подстицај остваре по основу улагања у току календарске године у којој се расписује јавни позив, а прије подношења захтјева на јавни позив.
Митровић је истакао да је циљ увођења ове могућности подршка свим улагањима привредних субјеката, без обзира на њихов степен реализације у тренутку достављања захтјева на јавни позив.
Осим тога, Уредба прописује и могућност признавања авансне уплате на набавци опреме уз испуњавање услова из Уредбе.
Он је додао да право на подстицај остварују привредни субјекти по основу улагања која за предмет могу имати унапређење технолошког нивоа што подразумијева набавку до пет година старости производне опреме или машина, апарата, специјализованих алата, уређаја, инструмената и друге опреме.
- Такође, право на подстицај могу да остваре и они који планирају прелазак на зелену и циркуларну економију, што подразумијева набавку до пет година старости машина и опреме за рециклажу, као и набавку нове опреме која обухвата филтере, пречистаче отпадних вода и друге опреме за смањење загађења, те нових соларних панела поред објекта или на објекту за производњу електричне енергије искључиво за сопствене производне процесе, те за унапређење технолошког нивоа са елементима зелене и циркуларне економије - рекао је Митровић.
Он је навео да се подстицајима суфинансира дио прихватљивих улагања која привредни субјект има на реализацији улагања, а чија минимална вриједност износи 50.000 КМ без ПДВ-а, те нагласио да период реализације улагања почиње од 1. јануара и завршава се најкасније до 31. октобра календарске године у којој се расписује јавни позив.
- Износ резервације подстицаја по појединачном подносиоцу захтјева одређује се на основу процента суфинансирања улагања, који се дијели на двије категорије и одређује у зависности од степена развијености јединице локалне самоуправе - до 50 одсто вриједности прихваћених улагања за улагања које се реализују на територији неразвијене и изразито неразвијене јединице локалне самоуправе, те до 40 одсто вриједности прихваћених улагања за улагања које се реализују на територији развијене и средње развијене јединице локалне самоуправе - појаснио је Митровић.
Привредни субјект који је остварио право на резервацију подстицаја, нагласио је он, има рок до 31. октобра календарске године у којој се расписује јавни позив да изврши потпуну реализацију предметног улагања, те да Министарству поднесе захтјев за исплату средстава са доказима.
Како је нагласио, наведеном уредбом прописано је да додјелу подстицаја врши комисија, при чему је одређено и на који начин и у којој фази се врше контроле у погледу реализације подстицаја.
- Јавни позив за додјелу подстицаја за улагања у 2025. години објављен је 1. марта и остаје отворен 30 дана, односно закључно са 31. мартом, а из ресорног министарства позивају привредне субјекте да се упознају са општим и посебним условима, конкуришу за додјелу подстицаја и остваре своја права подршке Владе Републике Српске - рекао је Митровић.
НОВИ УСЛОВИ ОБРАЧУНА ПОДСТИЦАЈА ЗА ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТЕ РАДНИКА
Када је ријеч о Уредби о додјели подстицаја за повећање плате радника, Митровић наводи да се њом прописују услови и уређују остала питања од значаја за спровођење поступка додјеле подстицаја за повећање плата.
- Нови начин обрачуна ће се односити на обрачунски период јануар-јун 2025. године, али је важно нагласити да је досадашњи поступак додјеле подстицаја за повећање плате радника задржан у знатној мјери, с тим да је обухват усмјерен плански ка привредним субјектима који послују са потешкоћама, а које су према анализама Министарства, највише изражене у сектору производне дјелатности и дијелом услужне дјелатности - навео је Митровић.
У односу на претходни поступак, како је истакао Митровић, мијења се начин обрачуна почетног износа плате радника, односно прописује се да је почетни износ плате просјечна висина исплаћене плате радника у претходној пословној години /која одговара календарској/, умјесто досадашњег, гдје је почетни износ плате био мјесец децембар из претходне пословне године.
- Овај начин обрачуна уважава учестале промјене на тржишту рада, као и континуитет и сталност запошљавања. Обрачунски период за остваривање права на подстицај за повећање плате је шест мјесеци и почиње 1. јануара. Други обрачунски период за 2024. годину /јул-децембар 2024. године/ спроводи се у складу са одредбама раније важећих прописа. Рок за подношење захтјева истекао је 3. марта 2025. године, а у електронској бази пријављено 1.226 привредних субјеката, што јасно говори о интересу и значају ове врсте подстицаја - истакао је Митровић.
Он је нагласио да је циљ подстицајних мјера законитост у раду привредних субјеката, животни стандард који је у великој мјери условљен висином плате радника, конкурентност на домаћем и страном тржишту, те јачање привреде у сваком смислу.