У УКЦ Српске за годину дана извршено 13 операција лијечења гојазности (ФОТО)
Генерални директор УКЦ-а Владо Ђајић рекао је новинарима поводом Свјетског дана борбе против гојазности да се у овој здравственој установи веома озбиљно приступа свим обољењима и поремећајима, па тако и гојазности која је препозната као пандемијска болест данашњице.
- Тим УКЦ-а Републике Српске је оспособљен да ради и на превенцији гојазности, третману, лијечењу гојазности како конзервативним тако и хируршким путем - нагласио је Ђајић и честитао љекарском тиму на великом успјеху у овој области.
Интерниста ендокринолог Ивона Рисовић рекла је новинара да је УКЦ, на челу са Ђајићем, препознао гојазност као хроничну болест и да је данас кадровски, али и технички оспособљен за све методе лијечења пацијента који болује о гојазности.
Рисовићева је навела да је овогодишњи мото обиљежавања Свјетског дана борбе против гојазности - промијенимо систем, живимо здравије.
Она је подсјетила да је прије годину дана започета хируршка метода лијечења гојазности и да је до сад урађено 13 операција.
- Имаћу прилику да на Европском конгресу о гојазности који се одржава у мају у Шпанији говорим о нашим резултатима. Све ово говори у прилог чињеници да УКЦ Републике Српске може да парира, не само здравственим центрима у региону, него и у свијету - рекла је Рисовићева.
Хирург Клинике за општу и абдоминалну хирургију Велимир Шкрбић рекао је да је у склопу стратешког опредјељења УКЦ-а Републике Српске да се уводе савремене методе лијечења, поготово хируршке и смјерница које су добијене од Ђајића, приступљено развијању новог поглавља - метаболичке баријатријске хирургије.
- Прије годину дана урадили смо прве двије баријатријске процедуре. Након тога урађено је 11-12 процедура. Са нама је данас и пацијенткиња која је изгубила око 50 килограма. Ријеч је о савременом концепту лијечења и двије методе – сужењу желуца и желучаној премосници. То није само лијечење вишка килограма већ и самог метаболичког синдрома - појаснио је Шкрбић.
Он је навео да се лијечењем гојазности лијечи пет до шест додатних дијагноза као што су дијабетес, проблеми са високим крвним притиском, срчана аритмија.
- Програм је заживио, он је комплексан јер је ријеч о субординацији више клиника и специјалиста - напоменуо је Шкрбић.
Пацијент Радмила Тица рекла је да се годинама борила са вишком килограма који су прво довели до инсулинске резистенције која је касније прешла у дијабетес, а јавила се и повишена масноћа у крви, те масна јетра.
- Оперисана сам прошле године. Имала сам 130 килограма, а сада имам 78. Смршала сам више од 50 килограма. Осјећам се много боље, више немам дијабетес. Захваљујем својој докторици и цијелом тиму, директору и свима који су учествовали. Желим да поручим да овакве операције доприносе здрављу и помажу рјешавању свих проблема које гојазност доноси - рекла је Тица.
Европски и свјетски дан гојазности обиљежава се 4. марта. Ове године у борби за смањење броја обољелих од гојазности акценат је стављен на потребу за свеобухватним ангажовањем здравствених радника, друштва и медија, а не само појединца.
Процјењује се да више од милијарду људи, 880 милиона одраслих и 159 милиона дјеце и адолесцената узраста од пет до 19 година, у свијету живи са гојазношћу и тај број је у сталном порасту.
Гојазност је повезана са више од 200 коморбидитета попут хипертензије, диабетеса типа два, неких врста карцинома, депресије, метаболички повезане масне болести јетре, репродуктивним поремећајима и болестима коштано-зглобног система. Упркос томе што је то хронична болест и даље мали број особа има постављењу дијагнозу гојазности, а још мањи проценат гојазних добија адекватну терапију.