Миличевић упутио отворено писмо
Писмо преносимо у цијелости:
У часу када је наша будућност на прекретници, обраћам вам се у име Српске демократске странке – странке која је са народом, стварала и бранила Републику Српску. Данас мислимо о њеној будућности, јер смо сви свједоци опасних изазова који пријете нашем опстанку.
Ових дана се Република Српска налази пред великим дилемама и изазовима. Пресуда Суда БиХ против предсједника Републике је нешто што недвосмислено осуђујемо, јер је он дјеловао по Уставу. Али постоји нешто још опасније од те пресуде – потези тог истог Милорада Додика, човјека који се не бори за Српску, већ за себе. Нјегова политика, обојена корупцијом, страхом и подјелама, гура Републику Српску у амбис.
Додик је од Српске створио свој свијет у којем је све подређено њему и његовој власти. Годинама вам говори да без њега нема Српске, да је он једини њен заштитник. Али запитајте се: ако је послије 20 година његове владавине Република Српска толико крхка да зависи од једног човјека – шта је он урадио за све те године? Каква је то Српска ако није дом за све нас, већ само његов лични штит?
Док он говори о својој "борби", ви се борите да платите рачуне, купите основне намирнице, школујете дјецу или нађете посао. Ваша свакодневна борба гурнута је у страну, јер је он наметнуо да се сви бавимо само њим – шта ће бити са Додиком, а не шта ће бити са нама.
Оно што ради јасно показује његову природу – он назива издајницима све који одбијају да му служе, омаловажава стручне и поштене људе, медијски и полицијски прогања свакога ко мисли другачије. То није Српска коју смо градили! То је режим кукавице, а не слободна Република!
Издао је све за шта смо се борили – позивао је првог предсједника Републике Српске да иде у Хаг, отјерао другог предсједника с власти, рушио све пред собом како би се домогао моћи,признао је геноцид, преносио надлежности на Сарајево. Данас је спреман да распрода рудна богатства Републике Српске страним државама, само да би се одржао на власти.
Резултати његове владавине су пред нама: полупразне школе, одлазак младих, стручњака, недостатак инвестиција. За вријеме Додикове владавине, Српска је остала полупразна, а људу живе у страху. Од слободарске Српске направио је мјесто гдје се гаси нада.
Република Српска може и мора поново бити мјесто гдје се рађају дјеца, гдје се граде школе и фабрике, гдје свако има своју шансу.