EagleEyeExplore: Пресуда Додику - политика једностраног диктата
У тексту се истиче да би све домаће и иностране актере требало стално подсјећати да ће се БиХ распасти уколико се на врати на 1995. годину, то јесте на уређење БиХ према дејтонском Уставу.
- Од закључења Дејтонског споразума тече континуиран процес дерогирања уставне позиције Републике Српске. Чини се да није било повољнијих међународних околности да се тај процес заустави и преокрене. Од зрелости и храбрости српских политичара, као и од далековидости народа Републике Српске зависи да ли ће до тог прелома доћи и да ли ће од одбране њеног највишег званичника /предсједника Републике Српске Милорада Додика/ пресудну историјску користи извући, ипак, Република Српска - наводи се у тексту.
- Наиме, председнику Републике Српске Милораду Додику и вршиоцу дужности директора Службеног гласника Републике Српске Милошу Лукићу судило се на основу измјена и допуна Кривичног законика БиХ које су противправно дјело Кристијана Шмита - подсјећа се у тексту и додаје да се Додику ставља на терет да је извршио кривично дело неизвршавања одлука "високог представника", зато што је као предсједник Републике Српске потписао указ о ступању на снагу Закона о непримјењивању пресуда Уставног суда БиХ, као и Закона о објављивању закона и других прописа Републике Српске, којим је Република Српска одбила да убудуће објављује одлуке високог представника.
Притом, појашњава се, ријеч о законима које је донијела Народна скупштина Републике Српске и које је предсједник Републике по Уставу Републике Српске морао да потпише.
Називајући Шмита комесаром окупаторског режима, у тексту се наводи да се за законодавну дјелатност Канцеларије високог представника за БиХ не може наћи упориште у тексту Дејтонског мировног уговора, те да је одсуство елементарног демократског легитимитет при вршењу законодавне власти од високог представника најубједљивији доказ колонијалног карактера БиХ.
Упитавши се да ли би доношење првостепене пресуде против предсједника Републике Српске могло да буде преломни догађај за Српску, БиХ, али и шири балкански регион, у тексту се указује да једна правна чињеница, као и једна очигледна политичка чињеница потврђују да се судски прогон Милорада Додика разликује од бојних ранијих случајева насилних смјена високих функционера Републике Српске од високих представника.
- Садашњи случај се разликује од ранијих, зато што је "законодавац" Кристијан Шмит нелегални високи представник, јер није изабран на начин како су бирани сви ранији високи представници за БиХ. На то је јасно и благовремено упозорила амбасада Руске Федерације у БиХ, наводећи да се приликом избора Шмита први пут одустало од постизања консензуса у Управном одбору Савјета за спровођење мира и, што је правно гледано најважније, његово именовање није потврдио Савјет безбједности УН.
Консензус у Управном одбору Савјета за спровођење мира, а потом и одобрење Савјета безбједности, били су важни инструменти гаранције, да би 'високи представник могао користити цијели арсенал својих овлашћења' из Анекса 10 Дејтонског споразума. Без ових овлашћења, високи представник се претвара из легалног надзорника спровођења цивилних аспеката Дејтонског споразума у комесара окупаторског режима - констатује се у тексту.
Посматрано из угла ове чињенице, додаје се, именовање Шмита је не само противправно, већ у политичком смислу представља примјер политике једностраног диктата коју је колективни запад примењивао у претходној епохи покушаја успостављања униполарног глобалног поретка.
- Данас када присуствујемо очигледном краху глобалистичког пројекта униполаризма, апсолутно би било политички неоправдано и национално штетно да институције Републике Српске и њени грађани једнодушно не пруже отпор политици "охаеризма" нелегалног високог представника, као насљеђу униполарног свијета. Како је Шмит у одсуству легалитета, своју политичку моћ раније црпио искључиво из подршке бившег америчког амбасадора Мајкла Марфија, одлазак Марфија и промјене у Бијелој кући додатни су разлог да се Република Српска супростави и политички онемоћалом Баварцу - наглашава се у тексту.
Аутор текст сматра да би власти Републике Српске морале да проблем нелегалног "високог представника" Кристијана Шмита доведу у везу са ширим питањем успостављања безбједности на европском континенту, након краха западне војне интервенције у Украјини, а у оквиру преговора Русије и САД.
Констатује се да Кристијан Шмит у потпуности оличава политику америчке "дубоке државе" и њених европских колонијалних структура, од које Доналд Трамп и његова администрација праве очигледни отклон.
- Ако је за укидање Канцеларије високог представника можда рано у првој фази враћања повјерења између Русије и САД, онда би именовање новог, легалног високог представника, на начин на који су бирани сви прије Шмита, био најбољи доказ да је међусобно повјерење, скопчано са узајамним признањем геополитичких интереса, враћено на географској тачки од које зависи безбједност Европе.
Да би спољнополитичка активност на уклањању колонијалног управника Баварца Шмита из БиХ имала успјеха, неопходно је да унутар руководства Републике Српске постоји одлучна спремност да се непримјењују пресуде Суда БиХ све док високи представник Шмит борави у БиХ, као и јединствена подршка грађана Републике Српске таквој политици - оцјењује се у тексту.
Да би један појединачни случај добио општи законски оквир, наводи се, неопходно је да се по угледу на Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, донесе закон о непримјењивању одлука Суда и Тужилаштва БиХ на територијји Републике Српске, све док Управни одбор Савјета за спровођење мира и Савјет безбједности УН не донесу одлуку о именовању новог високог представника.
- И то зато јер су се Суд и Тужилаштво БиХ претворили у инструменте за спровођење самовоље нелегалног високог представника Шмита. Притом је питање правне основаности оваквих аката у једном колонијалном 'правном' поретку, који је одавно изашао из оквира правног поретка установљеног у БиХ Дејтонским споразумом, од мањег значаја, од питања да ли је Република Српска спремна да брани своју сувереност, а сувереност је фактичка, а не правна категорија, и доказује се на пољу политичке моћи - закључује се у тексту.