

Промијењена власничка структура у НИС-у: Гаспром купио акције од Гаспромњефта

Београдска берза објавила је данас да је промијењена власничка структура у Нафтној индустрији Србије тако што је руски Гаспромњефт пренио свој удио од 5,15 одсто на "Гаспром".
Из докумената објављених на Београдског берзи види се да је Гаспромњефт свој власнички удио у НИС-у смањио са 50 на око 44,85 одсто.
Истовремено је Гаспром свој удио у НИС-у повећао са 6,15 на 11,30 одсто.
Преостали власници НИС-а су држава Србија са удјелом од 29,87 одсто, а преостале акција посједују грађани, садашњи и бивши радници и други мањински акционари.
Сједињене Америчке Државе су 10. јануара увеле санкције Гаспромњефту и њеним подружницама, којима, између осталог, припада и Нафтна индустрија Србије.
Санкције уведене НИС-у треба сутра да ступе на снагу.
Американци су захтијевали да Руси изађу из НИС-а до краја фебруара, а НИС је упутио званичан захтјев Одјељењу за контролу стране имовине Секретаријата за финансије САД за одлагање санкција.
Продужетке до 90 дана подржали су и Београд и Будимпешта, с обзиром на значај који НИС има и за снабдијевање нафтом мађарских компанија, али и за привреду у региону.
Одлуку америчке администрације чека и хрватски ЈАНАФ, који је такође тражио одлагање како би НИС испоручио уговорене количине нафтоводом до краја 2026.
Бивши амбасадор САД у Србији Кристофер Хил тврдио је да је за Србију једино одрживо рјешење излазак руског капитала из НИС-а, наводећи да се капитал Нафтне индустрије користи за "финансирање рата у Украјини".
Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров поручио је да НИС ни у ком случају не може бити предмет национализације.
Око 80 одсто деривата који се продају у Србији је из НИС-а, а 60 одсто у малопродаји, НИС има 12.000 запослених и пуни најмање 2,5 одсто буџета на годишњем нивоу.
Извор: www.rt.rs