Шта пише у приједлогу Одлуке НСРС о мјерама и задацима заштите Устава БиХ
Народна скупштина Републике Српске, након разматрања Информације о рушењу Устава Босне и Херцеговине, мјерама и задацима у циљу заштите Устава Босне и Херцеговине донијела је радну верзију Одлуке о мјерама и задацима проистеклим из неуставних одлука и поступака вануставних институција БиХ.
Одбацује се и не прихвата цјелокупан поступак пред Судом БиХ у предмету број С1 2 К 046070 23 К који се водио по оптужници Тужилаштва БиХ, и то:
- против Предсједника Републике Српске Милорада Додика због потписивања указа о проглашењу закона које је у оквиру своје уставне надлежности донијела Народна скупштина Републике Српске као највиши орган стране потписнице свих 11 анекса Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и
- против вршиоца дужности директора ЈУ Службени гласник Републике Српске Милоша Лукића, због објављивања закона који су проглашени на основу члана 80. став 1. тачка 4. Устава Републике Српске,
јер су Предсједник Републике Српске и в.д. директор ЈУ Службени гласник Републике Српске у обављању својих дужности поступали у складу са Уставом Републике Српске и Законом о објављивању закона и других прописа Републике Српске (Службени гласник Републике Српске, бр. 67/05, 110/08 и 60/23).
Одбацују се и не прихватају све радње које је у поступку из тачке 1. ове одлуке провело Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, као неуставне, незаконите и супротне међународном праву.
Пресуда донесена у предмету из тачке 1. ове одлуке не производи било какве правне посљедице, а из разлога што је заснована на противправном дјеловању њемачког држављанина Кристијана Шмита.
Одбацују се све радње, поступци, одлуке као и сви други акти њемачког држављанина Кристијана Шмита који није именован за високог представника за БиХ у складу са Анексу 10 Дејтонског споразума, и то по два основа:
- Република Српска као страна потписница Анекса 10, актом Народне скупштине од 10.03.2021. године је одбила постављење било ког новог високог представника након оставке Валентина Инцка и
- Савјет безбједности УН је одбио потврдити Кристијана Шмита као високог представника кога је на приједлог Њемачке наводно именовала група амбасадора неколико земаља који су акредитовани у Сарајеву, који су тиме мијешајући се у унутрашња питања БиХ као земље домаћина, грубо прекршили Бечку конвенцију о дипломатским односима.
У складу са напријед наведеним поступање по основу аката субјекта који није легално изабран за високог представника за БиХ, који надаље нема никаква овлашћења по основу међународног права, проптивправно је, те су сва његова писмена, ништава и правно необавезујућа за било кога.
Високи представник, као странац и појединац, и као пуномоћник и помагач страна потписница, Анексом 10 Дејтонског споразума није добио
извршна овлашћења, а поготово није добио законодавна овлашћења, јер би то било у супротности са чланом 1.2. Устава БиХ по коме је "Босна и Херцеговина демократска држава која функционише у складу с владавином права и има слободне и демократске изборе".
Република Српска ће дослиједно поштујући члан 3.3 Анекса 4 Дејтонског споразума односно Устава БиХ по којој ће се "ентитети и сви њихови дијелови у потпуности придржавати Устава БиХ, који има предност над оним одредбама закона Босне и Херцеговине, као и устава и закона Ентитета које нису у складу с њим", донијети закон којим ће ограничити било какво дјеловање и поступање Тужилаштва БиХ, Суда БиХ, Државне агенције за истраге и заштиту и Обавјештајно-бзбједносне агенције БиХ, као вануставних институција на подручју Републике Српске.
1) Задужује се Влада Републике Српске да обезбиједи материјално-техничке услове за преузимање у инстистуције Републике Српске свих представника српског конститутивног народа и представнике Републике Српске на нивоу БиХ као и свих запослених из реда српског народа у заједничким институцијама БиХ.
2) До доношења закона којим се регулише рад вануставних институција БиХ и пратећих прописа, не признаје се дјеловање ових институција на територији Републике Српске.
1) Република Српска позива Федерацију БиХ, као другу страну потписницу Анекса 4, да се у року од 30 дана изјасни о враћању на дослиједну примјену Устава БиХ као међународног уговора. Република Српска ће се у истом року изјаснити о одговору Федерације БиХ.
2) У случају да се Федерација БиХ не изјасни о доследној примјени Анекса 4 Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, Република Српска ће, као страна уговорница, предузети кораке у складу са Бечком конвенцијом о праву међународних уговора и другим актима међународног права.
Обавезују се сви органи и институције Републике Српске као и сви представници Републике Српске у органима на нивоу институција БиХ на стриктно поштовање ове Одлуке.
Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у Службеном гласнику Републике Српске.